ISTORIJA TAJNIH SLUŽBI: Novinari špijunirali za strance

Interesi velikih sila uslovili su da početkom XX veka Srbija bude izložena obaveštajnom nastupu većine evropskih zemalja, kao i susednih država. Sve strane službe su u Srbiji bile usmerene na prikupljanje podataka političkog, ekonomskog, bezbednosnog i vojnog karaktera, ali je svaka od njih imala prioritete. Dok je austrougarskoj službi to bilo prikupljanje podataka o srpsko-ruskoj saradnji i politici Srbije prema okolnim zemljama, ruska, britanska i francuska služba su akcenat stavljale na podatke o srpsko-austrougarskim odnosima. Francuzi i Britanci su intenzivno skupljali i podatke ekonomskog karaktera.

U Srbiji je 1903. diplomatska predstavništva na nivou poslanstva imalo 13 država: Austrougarska, Belgija, Grčka, Italija, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Persija, Rumunija, Turska, Sjedinjene Američke Države, Francuska i Holandija. Bugarska je zbog vazalnog odnosa prema Turskoj imala predstavništvo na nivou diplomatske agencije. Vojne izaslanike, stalne ili povremene, imalo je osam država: Austrougarska, Velika Britanija, Italija, Nemačka, Rusija, Turska, Francuska i Bugarska. Konzularna predstavništva u unutrašnjosti Srbije imale su Austrougarska, Turska i Rusija. Ovakva situacija je, uz manje promene, ostala sve do početka Prvog svetskog rata.

OSLANJANJE NA RUSIJU

Advertisements

Za prikupljanje podataka stranci su u velikoj meri koristili legalne metode. Sloboda štampe posle 1903. godine doprinela je tome da su njenim praćenjem strani predstavnici dolazili do niza informacija, kao i mogućnost da prisustvuju javnim sednicama Narodne skupštine i da se iz prve ruke informišu o srpskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Krajem januara 1907. diplomate su iz svoje lože redovno pratile sednice.

Izvor: Ekspres

Advertisements

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *