KOLO-ROD-NI: Kocka, kocka, kockica iliti gde leži sreća u biznisu

Sreća ili srećne okolnosti u velikoj meri objašnjavaju razlike u učinku pojedinaca i kompanije, ali samo 2% svih radova o istraživanjima iz oblasti Upravljanja izričito pominju sreću ili srećne okolnosti. Međutim, to ne znači da menadžment zanemaruje istraživanje značenja srećnih okolnosti, poručuje prof. dr Chengwei LIU, sa katedre Strategy and Behavioral Science sa ESMT Berlin. Kakva je implikacija sreće na obrazovanje menadžmenta?

Pogrešno shvatanje sreće, naročito kada se ocenjuju izuzetni uspesi, imaju važne implikacije na to kako obrazujemo sledeću generaciju menadžera. Mnogi bestseleri iz Menadžmenta i slučajevima Studija u obrazovanju u poslovnim školama usredsređene su na najbolje izvođače i na to kako se kretati od good to grate.

Kao što sugerišu ove perspektive sreće, ne postoje pravila da postanete najbogatiji i sreća, preko određenog nivoa, dominira ishodom. To podrazumeva da će propovedanje kako preći sa dobrog na odlično najverovatnije dovesti do razočaranja ili podsticati prekomerno preuzimanje rizika, čak i prevare. Umesto toga, istraživanje i obrazovanje u Menadžmentu bi trebalo više da se fokusira na manje ekstremne performanse, tj. kako biti drugi najbolji, pa nastojte da povećate učenje iz neuspeha, kada su veština i napor značajniji za određivanje ishoda od same sreće, poručuje nam ovaj profesor. Profesori Menadžmenta bi trebalo da prestanu da pokazuju studentima kako je određen broj zvezda poraslo do nivoa koje drugi verovatno nikada neće dostići. A u realnosti, kockica se i dalje kotrlja…

Cela industrija igara na sreću godišnje u budžet Srbije i budžete lokalnih samouprava na ime fiskalnih i parafiskalnih dažbina, prema podacima Agencije za privredne register, uplati oko 500 miliona evra, je podatak iz 2020. godine. Iako je prošle godine više od 200,000 zaposlenih dobilo otkaze u svojim organizacija, kompanija „Mocart“, prema rečima njihovog direktora, ima 450 uplatnih mesta, a u sistemu oko 1.000, jer posluje i u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, Makedoniji, Keniji, Kolumbiji i ima 4.500 zaposlenih radnika, niko nije dobio otkaz.

Američke kockarnice su izjednačile najbolji kvartal po zaradi u prva tri meseca ove godine, pošto su se kockari vratili u kazina usred pandemije kovida, a onlajn klađenje je takođe pomoglo da se povećaju prihodi. Prvi kvartal 2021. godine je kockarnicama doneo skoro 18% veći prihod, nego prvi kvartal 2020. godine, kada je pandemija počela da hvata zalet, a prihodi su veći za 4% u odnosu na prva tri meseca 2019. godine. Od sportskog klađenja je prihodovan 961 milion dolara, što je rekord i povećanje je za 270% (da, dobro ste pročitali), u odnosu na 2020. godinu. Brojke dobijaju na težini kada se uzme u obzir da većina kockarnica i dalje radi pod restriktivnim merama, sa ograničenim kapacitetom. Deniz Kouts, direktorka britanske onlajn kladionice Bet365, zaradila je 2019. godine 323 miliona evra i postala najplaćeniji menadžer neke britanske kompanije, prenosi BBC. Ko-osnivačici kladionice Bet365 isplaćeno je 266 miliona evra plus dividende. To je veliki porast u odnosu na 220 miliona evra koliko je Kouts zaradila prethodne godine. Kouts je završila studije ekonometrije na Univerzitetu u Šefildu, nakon čega se zaposlila u očevoj kompaniji. Privatna firma „Bet365” je u zajedničkom vlasništvu Deniz Koats i članova njene porodice.

Ako svemu što radite ne prilazite zrelo i hladne glave dolaze i posledice, po pojedinca, društvo, sveukupni duh stanovništva. U Srbiji je 2017. godine bilo 33.000 registrovanih kockara, pokazalo je istraživanje Instituta za javno zdravlje Batut. Među mladima između 18 i 26 godina, svaka četvrta osoba ima problem sa kockanjem. Pre nekoliko godina, istraživanje centra Život nije igra pokazalo je da je 26% od 720 ispitanika u tri osnovne i tri srednje škole u Novom Sadu kocka, od kojih 6% spada u kategoriju patoloških kockara. Polovina onih koji kockaju prvi susret sa ovim porokom imali su između 10 i 14 godine i to najčešće u kladionici.

Pre neki dan dobili smo i zvaničnu informaciju na TV-K1 da su na pitanje da li razmišljaju o odlasku iz zemlje, čak 83,1% ispitanika odgovorilo potvrdno, dok samo 17% naših punoletnih građana ne razmišlja o iseljavanju iz Srbije.