Piše: Mirjana Prljević
Da, dobro ste pročitali. U poslednje vreme toliko je diskusija na temu zašto je važno razumeti pojam Održivi
razvoj, tako nesporno bitan za sve nas i naš suživot na zemlji, da se jednostavno nameće da mu i mi posvetimo
pažnju. Pre punih dvanaest godina kada sam prisustvovala u ime jedine organizacije iz našeg Regiona momentu
formiranja Komisije za održivi teritorijalni razvoj pri Konferenciji INGOs (Međunarodnih Nevladinih
organizacija) u Savetu Evrope, čitav pojam je bio nov i vredan pažnje. Zašto? Zato jer je doneo nov koncept
sagledavanja kvaliteta života svih nas na Planeti. Od definicije do definicije, od pojašnjenja do pojašnjenja,
svakako razumeli smo da se Održivi razvoj direktno vezuje za teritoriju gde živite, gde gradite, gde sejete, gde
dišete. A onda, onda su prošle godine i došao nam je Manifest iz Davosa. Čudno je to kako se kroz nove
pokušaje nuđenja nam još jedne forme Raskomadane matrice (o kojoj sam više puta pisala i govorila) sve bitne
stvari i pojmovi od strateškog značaja tako nasporno preokrenu u nešto veštačko i mnogi bi rekli nakaradno.
Nakaradno, jer zaista odudara od svake prirode onoga čemu je namenjeno.
Prvo je iz termina Održivi teritorijalni razvoj izbačena reč teritorijalni, jer kazali su – više se OR ne odnosi
samo na teritoriju, već na sve od prirodnih do društvenih zakona, od vazduha do poslovanja korporacija.
Ambiciju da transformiše kapitalizam i to baš kroz Održivi razvoj i njegove ciljeve izneo je Međunarodni
poslovni savet Svetskog ekonomskog foruma u prošloseptembarskoj Beloj knjizi Kapitalizam zainteresovanih
strana. Knjiga je tako prozvana Manifest Davosa jer svojim preporukama mnogo podseća na Marks/Engelsov
Komunistički manifest. Prema ovom Manifestu svrha kompanija nije samo zadovoljavanje njihovih vlasnika,
već dobrobit svih zainteresovanih strana, zaposlenih, kupaca, dobavljača, lokalnih zajednica, pa i društva
uopšte. Manifest posmatra kompanije kao nešto više od ekonomske jedinice za stvaranje vrednosti, kao sredstvo
za ispunjenje potreba društva, a uspeh kompanije se ne sme gledati samo kroz kreiranje vrednosti za svoje
vlasnike već i kroz ispunjenje ekoloških i društvenih ciljeva. I ne bi tu ništa sporno da nema onog čuvenog ali.
Autori smatraju da se zbog aktuelnih svetskih događaja svet više ne može oslanjati na lične i ekonomske
slobode u rešavanju ovih problema i da se u politici mora uvesti kolektivistički princip uz sadejstvo država.
Manifest propoveda da o ciljevima OR treba da odlučuju i da ih određuju vlade, Svetski ekonomski forum i
globalne regulatorne institucije (za finansijsko izveštavanje, ekologiju, računovodstvo, radne odnose,
ravnopravnost rasa i polova). Istraživanjem je utvrđeno da, u nedostatku jasnog normativnog poretka, pojam
Održivog razvoja se kontekstualizuje u međunarodnim odnosima i danas je uslovljen interesom najrazvijenijih
država za pristup resursima i sopstvenim ekonomskim rastom, a institucionalizovan je kroz njihovu vodeću
ulogu u finansiranju OR međunarodnih finansijskih institucija. Iz tog konteksta proističu uzročnoposledične
veze u pogledu ustrojstva i procesa upravljanja vezano za OR, kojima se ostvaruje bezbednost, pravičnost i
društveni konsenzus u nacionalnim državama, piše u svojoj disertaciji Miroslav D. Stevanović. I, dodaje nešto
još interesantnije – ispostavlja se da je uspostavljen, s jedne strane, međunarodni normativni poredak iz kojeg
proističu dužnosti država u odnosu na ciljeve i, s druge, međunarodni mehanizmi za njihovu primenu i metodi
njihovog nametanja državama. Na ovaj način identifikuje se međunarodni normativni poredak iz kojeg proističu
obaveze država da ostvaruju ciljeve Održivog razvoja, kao i međunarodni mehanizmi implementacije njegovih
ciljeva. Tako dolazimo do zaključka (prim.aut.) da je praktični cilj svake države njeno nastojanje da se ustanovi
objektivni minimum prihvatljivih rešenja u njegovoj primeni, kao poželjnog stanja dobre vladavine.
Po definiciji koja se meni od mnogih najbolje uklapa u ono što jeste Održivi razvoj po svojoj suštini, stoji da je
OR paralelno razmatranje zdravog okruženja, života i blagostanja čoveka. Takođe, OR je višedimenzionalni
način razmišljanja o međuzavisnosti između prirodnih, socijalnih i ekonomskih sistema u našem svetu.
Predstavlja proces u kome se ekonomija, finansije, trgovina, energetika, poljoprivreda, industrija i sve ostale
politike sprovode na način koji donosi odluke o razvoju koji je ekonomski, socijalno i ekološki održiv. Što bi
rekla indijanska poslovica – Mi ne nasleđujemo Zemlju od naših predaka, mi je posuđujemo od naših potomaka.
Samo otvara se pitanje ko su njima, a ko nama preci, a ko potomci?
www.teslasquare.com
youtube kanal TESLA SQUARE