Piše: Mirjana Prljević
Kaže se da u istoriji čovečanstva i njenih brojnih civilizacija koje su postojale u proteklih nekoliko
milenijuma nije postojala društvena igra sa statusom kakav je uživao i kakav uživa Šah, čije ime
govori da se radi o carskoj igri.
Puno je hipoteza i priča o samom nastanku ove magične igre, počevši od toga da je predak šaha
nastao u Avganistanu, tokom carstva Kušan, negde između 50. godine p.n.e. i 200 godine n.e. Ono
što se pouzdano zna i što je dokazano to je da je pre 1.500 godina postojao u Indiji, tokom carstva
Gupte, i da se zvao čaturanga – četiri roda vojske: pešaci, konji, lovci i topovi. Tada se Šah igrao
drugačije, ali je suština bila ista. Postojale su različite figure sa različitim moćima, a pobeda je zavisila
od sudbine jedne – kralja. Kraljica se tada zvala Savetnik. Ponekad se igra završavala šah-matom,
ponekad remijem, a ponekad „golim kraljem“- situacijom u kojoj je protivnik pojeo sve figure osim
kralja. Islamski sholastičari su smatrali da je šah za Hinduse bio oruđe za studiranje vojne
strategije, matematike, kockanja, pa čak i astronomije. Iz Indije je stigao u Persiju. Tako su tada
počela da se menjaju pravila, igrači su počeli da govore Šah! kada napadaju protivničkog kralja, i
Šah-Mat što znači kralj je bespomoćan. A kada su osvajači Arabije osvojili Persiju, preuzeli su
Šah i proširili ga po celom svetu. Islamski filozof i teolog persijskog porekla, Al-Gazali, pominje Šah
u Alhemiji sreće oko 1100. godine, koristeći ga kao primer za naviku koja može pomutiti
čovekov moral: „Zaista, osoba koja je navikla da se igra golubovima, da igra šah ili da se
kocka, toliko da mu to postane druga priroda, odrećiće se svega na svetu i svega što ima zbog
njih, i neće moći da se odvoji od toga.“ Kasnije se šah preneo po Evropi, imamo i ilustracije
vitezova templara iz 1283. godine koji igraju Šah, baš u vremenima kada je bio najpopularniji, između
XII i XV veka. Tokom XIII veka Šah se igrao i za pare, i to u tolikoj meri da je francuski kralj Luj IX
zabranio kockanje Šahom 1254. godine, ali se to pokazalo nemoguće spovesti u delo. Šah se pored
evropskog proširio i na daleko-istočno carstvo, i to baš Putem svile. U Kini se jedan kralj zvao
"general" a drugi „upravnik“, ali je cilj bio isti – pobediti i nadmudriti protivnika.
Sada se sigurno pitate zašto ja pišem baš o Šahu? Zato što je za mene ova carska igra, u stvari virus
koji je ubačen u um igrača. Po svemu što sam spoznala istražujući Šah – a to jeste obavezno polje
čime se svako ko pretenduje da izučava strategije bavi – to je igra koja zaludi mozak. Iako prvo
svojom neverovatnom moći pruža igraču buđenje njegove inteligencije i kombinatorike koja mu
realnost otvara u drugačijem, ponekad superiornijem a ponekad manje moćnom svetlu, problem
nastaje u želji za pobedom, i to pobedom nad protivnikom. Tako se dalje razvija klica onih koji vladaju
i upravljaju da sa druge strane uvek vide neke neprijatelje i kreće čarolija magije šaha – oni moraju
pobediti. A u toj igri, pravila su samo na tabli, kombinacija je beskrajno mnogo i njihov um pokreće
igru sa njima samima.
Šah nije igra našeg Roda. Kolo je igra koju naš Rod izvorno nosi sa sobom. To je igra koja balansira i
harmonizuje krug pojedinaca koji se svi drže za ruke, svi igraju istim korakom i u istom ritmu. Cilj je
samo jedan – odigrati besprekorno tako da svako znajući svoje mesto i poziciju da najbolje od sebe
da budu Jedno.
Problem današnjice jeste upravo u tome što su Vladari (koji tako sebe vide i doživljavaju) skoro svi do
jednog igrači Šaha (što sa ponosom ističu) i što su sada doveli veći deo čovečanstva u Šah-Mat
poziciju. U stvari, doveli su sebe same u ovu bezizlaznu poziciju u kojoj gube, ali toliko obuzeti svojim
egom, oni misle da to čine i svima nama. No, to je samo iluzija njihovog uma. Sada je vreme da se mi
svi uhvatimo u naše Kolo – ni sa kim vezan, sa svima povezan – probudimo sebe i matricu našeg
Roda, jer to je put spasenja kako naše zemlje i društva, tako i primer drugima da mi znamo kako.
Zato 4S.
www.teslasquare.com
youtube kanal: TESLA SQUARE