Da je Drugi svetski rat najmasovniji sukob u istoriji čovečanstva svedoče i podaci koji pokazuju da je u pitanju sukob u kojem je bilo uključeno najviše država, najviše ljudi je učestvovalo, kao i to da ne postoje zabeležena veća razaranja i veći broj ljudskih žrtava.
Tačan broj ljudskih žrtava Drugog svetskog rata nikada nije sa sigunošću utvrđen. U mnogim zemljama se, iz političkih razloga, manipulisalo sa brojkama, ali većina procena navodi da je u Drugom svetskom ratu život izgubilo oko 60 miliona ljudi, najviše civila.
Broj ranjenih je bio višestruko veći, što, s obzirom na tadašnji broj stanovnika planete Zemlje, čini Drugi svetski rat najkrvavijim sukobom u istoriji.
Kada je u pitanju Drugi svetski rat žrtve nisu jedino što je iznedrio, već je doveo i do dramatičnih demografskih promena u mnogim oblastima sveta. Cele etničke zajednice su ili uništene ili prisilno raseljene.
Najbolji primer predstavlja gotovo potpuni nestanak Jevreja u Evropi, a oni koji su preživeli Holokaust su uglavnom emigrirali u SAD ili Palestinu, gde je kasnije stvorena država Izrael.
Savezničke žrtve u Drugom svetskom ratu:
• SSSR – ukupno nastradalih oko 25 miliona (9 miliona vojnika i 16 miliona civila)
• Poljska – ukupno nastradalih oko 6 miliona (300 hiljada vojnika i 5,7 miliona civila)
• Jugoslavija – ukupno nastradalih oko 1,5 miliona (300 hiljada vojnika i 1,2 miliona civila)
• Francuska – ukupno nastradalih oko 600 hiljada (300 hiljada vojnika i 300 hiljada civila)
• Grčka – ukupno nastradalih oko 470-480 hiljada (70-80 hiljada vojnika i 400 hiljada civila)
• Velika Britanija – ukupno nastradalih oko 390-400 hiljada (270 hiljada vojnika i 120 hiljada civila)
• SAD – ukupno nastradalih oko 300 hiljada (samo vojnici)
Sile Osovine – žrtve u Drugom svetskom ratu:
• Nemačka – ukupno nastradalih oko 6 miliona (4 miliona vojnika i 2 miliona civila)
• Japan – ukupno nastradalih oko 2,7 miliona (2 miliona vojnika i oko 700 hiljada civila)
• Italija – ukupno nastradalih oko 450 hiljada (280 hiljada vojnika i 160 hiljada civila)
Ono po čemu se Drugi svetski rat razlikuje od dotadašnjih ratova jesu logori smrti, uništavanje čitavih etničkih zajednica, deportacije i odvođenje na prislini rad i preseljenje. Nemački okupatorski sistem bio je posebno okrutan u Poljskoj, SSSR i u Srbiji.
Tačan broj ubijenih u logorima nije poznat, ali se smatra da je veći od 6 miliona. Uglavnom su to bili Jevreji, ali tu je bilo i Roma, homoseksualaca i ostalih koje su nacisti smatrali nepoželjnim (mentalno i fizički onesposobljeni) ili nižim rasama, (Sloveni, crnci…).
Od 1941. do 1945. nad Jevrejima je sistematski vršen genocid, što je bio deo šire inicijative koja je obuhvatala progone i ubistva drugih naroda u Evropi. Ubistva su počinjavana širom okupirane Evrope, kao i u samoj nacističkoj Nemačkoj, a takođe su počinjavana i na svim teritorijama pod kontrolom njenih saveznika.
Najveći i najpoznatiji logori su bili Aušvic, Belzec, Buhenvald, Dahau, Majdanek, Treblinka i dr. U koncentracioni logor Aušvic ukupno je deportovano 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Od tog broja, ovde ih je pobijeno 1,1 milion, od toga milion Jevreja.
Većina žrtava je ubijena odmah po prispeću u logor u gasnim komorama Aušvica u kojima je korišćen gas ciklon B. Ostali su umrli od sistematskog izgladnjivanja, prinudnog rada, nekontrolisanih epidemija, u egzekucijama streljanjem i u medicinskim eksperimentima.
Na prostorima bivše Jugoslavije takođe su postojali koncentracioni logori, od kojih je najveći bio onaj u Jasenovcu. Ovaj logor su osnovale hrvatske ustaše u leto 1941. godine, po ugledu na nacističke logore za masovno uništavanja ljudi.
U logoru su primenjivane metode ponižavanja, terora i divljeg uništavanja muškaraca, žena i dece, ubijanje zatvorenika hladnim i vatrenim oružjem, izgladnjavanjem do smrti.
Posle Jevreja, srpske žrtve u Drugom svetskom ratu su bile najbrojnije, a zatim su tu i Romi. U ustanku 22. aprila 1945. poginulo je oko 2000 logoraša, a spaslo ih se samo nekoliko stotina. Procenjuje se da je u Jasenovcu ubijeno blizu 700 hiljada ljudi.
Izvor: srbijadanas.com