Sa pet centi u džepu, bio je samo jedan od hiljada iseljenika koji su 1874. godine zakoračili na dok Kasl Gardena u Americi koji, poput njega, nisu govorili ni reč engleskog.
Čitavu “ušteđevinu” potrošio je na parče pite sa šljivama, u kojoj je od šljiva bilo mnogo više – koštica. I dok je smišljao kao će zaraditi sledeći obrok, niko nije mogao da zamisli će baš taj dvadesetogodišnjak – Mihajlo Pupin – uskoro postati jedan od najvećih naučnika u Americi, osnivač prve velike laboratorije, bogat i uspešan, najuspešniji srpski lobista u Sjedinjenim Državama.
Ovako je govorio Mihajlo Idvorski Pupin:
Nisam ja došao u Ameriku kao pečalbar da zaradim pare. Ja sam došao sa znanjem a znanje mi je donelo imanje, a ne obratno. Imanje je, dakle došlo kao nešto sporedno.
Za mladog čoveka uopšte nije nesreća biti bez novaca, ako se odlučio da sam sebi krči put samostalnom životu, pod uslovom da u sebi ima dovoljno snage da savlada sve teškoće sa kojima će se sukobiti.
Neuspeh je predah za buduću pobedu.
Ništa ne čini čoveka tako srećnim kao pošteno uverenje da je dao sve od sebe.
Znanje je svetlost koje osvetljava naš put kroz život.
Kada ljubav prema otadžbini zamre, tada i država mora umreti.
Izuzetni ljudi mogu činiti izuzetne stvari, ali kurs sudbine jednog naroda biće uvek vođen ne samo prolaznim naporima jednog ili čak više izuzetnih ljudi nekog doba, već istrajnom moći tradicija jednog naroda.
Godine 2014. Srpskа аkаdemijа nаukа i umetnosti, Mаticа srpskа i Epаrhijа šаbаčkа, zаjedno su izdаle Pupinovu аutobiogrаfiju „Sа pаšnjаkа do nаučenjаkа”.
Izdаnje je obeležilo 160 godinа od rođenjа Mihаjlа Idvorskog Pupinа, kаo i 90 godinа od kаdа je dobio Pulicerovu nаgrаdu zа svoju Autobiogrаfiju.
Pupin je jedan od onih velikih ljudi sa veoma zanimljivim životom, koji ima dramski obrt, od čuvara goveda iz sela Idvora u Banatu do svetski priznatog naučnika i profesora. Da bi postao to što je postao radio je uporno i naporno. Posle neredovnog i isprekidanog školovanja u Srbiji i Češkoj, sa nekoliko dolara u džepu napušta Evropu i odlazi u Njujork. Uspeva da savlada engleski, a zatim i latinski i grčki koji su bili potrebni za prijemne ispite i upisuje se na Univerzitet Kolumbija. Sve vreme studiranja je radio teške fizičke poslove i davao časove drugim studentima da bi preživeo.
Po završetku studija dobija američko državljanstvo i stipendiju na Kembridžu u Engleskoj. Posle toga dolazi u Berlin gde i doktorira. Nakon doktorata njegova karijera ide samo uzlaznom putanjom. 1889. godine postaje profesor na Kolumbiji i tu ostaje narednih 40 godina.
U svojoj dugoj karijeri objavio je oko 70 naučnih članaka i patentirao 34 patenta. Dao je veliki doprinos u oblastima višestruke telegrafije, bežične telegrafije i telefonije, rentgenologije i elektrotehnike. Njegovo najvažnije otkriće su Pupinovi kalemovi, kojima je rešio problem prenosa telefonskog signala na velike udaljenosti.Pored toga, usavršio je način snimanja rendgenskim zracima koji se i danas upotrebljava, a pronašao je i električni prenos pomoću rezonantnih strujnih kola koji je našao primenu u radio-vezama.
Izvor: Stil.kurir.rs / Vanja Milenković