“Pretnje, diskriminacija, korupcija napadi na Srbe!” Stejt department okrenuo leđa Lažnoj državi – “prete medijima”

Krivična dela koja uključuju diskriminaciju, nasilje ili pretnje nasiljem nad pripadnicima manjina, povratak raseljenih praćen bezbednosnim incidentima, korupcija u vladi i nekažnjivost, ograničenja u slobodi izveštavanja neki su od problema na koje je ukazao Stejt department u godišnjem izveštaju o ljudskim pravima na samoproglašenom Kosovu za 2021. godinu.

Stejt department konstatuje da su prijave o nasilju i diskriminaciji nad manjinama i dalje prisutne kao i da je povratak pripadnika manjinskih zajednica izbeglih tokom rata ostao izazov.

– UNHCR je izvestio da veliki broj pojedinaca i dalje ima potrebe vezane za raseljavanje koje proizilaze iz sukoba 1998-99 i nasilnih događaja iz 2004. godine, uključujući 15.699 raseljenih lica unutar zemlje – dodaje se u izevštaju.

Stejt department navodi i da su prepreke za povratak raseljenih: “Široko rasprostranjena diskriminacija pripadnika manjinskih zajednica, strah od nasilja ili uznemiravanja, nesprovođenje sudskih odluka (posebno onih koje se tiču imovine), uzurpacija imovine, nedostatak pristupa obrazovnim i ekonomskim mogućnostima, ograničena zastupljenost manjinskih zajednica u javnim institucijama i preduzećima i ograničena koordinacija i saradnja između vladinih organa u rešavanju pitanja od značaja.”

Prema izveštaju, do jula 2021. godine UNHCR je izvestio o ukupno 19 incidenata koji su uključivali povratnike i interno raseljena lica, uglavnom u regionu Peći.

Konkretno se ukazuje na slučaj Dragice Gašić u Ðakovici uz napomeni da je njen povratak naišao na snažno protivljenje lokalnih Albanaca, uključujući lokalne političare i udruženje nestalih i ubijenih tokom 1999.

Istovremeno, u izveštaju se navodi da su u julu mediji izvestili o tome da su nepoznate osobe nanele teške telesne povrede raseljenom Srbinu koji je došao da poseti svoju imovinu u opštini Klina.

U izveštaju se kritikuju privremena administracija u Prištini i lokalne vlasti u opštini Dečani zbog nesprovođenja odluke Ustavnog suda samoproglašenog Kosova iz 2016. godine koja se odnosi na manastir Visoki Dečani.

– Centralne i lokalne vlasti u Dečanima nastavile su da odbijaju da sprovode odluku Ustavnog suda iz 2016. godine kojom se potvrđuje vlasništvo Srpske pravoslavne crkve nad više od 24 hektara zemljišta pored manastira Visoki Dečani. U septembru je Ustavni sud konstatovao kontinuirano odbijanje vlade da sprovede sudsku odluku i to pitanje uputio državnom tužiocu. Do decembra tužilac nije pokrenuo krivični postupak. Niko od službenika koji nije izvršio nalog suda nije kažnjen – navodi se u izveštaju.

Navodi se i da su neki predstavnici kosovskih Srba ukazali na to institucije u Pristini nisu izvršile sudske odluke u korist Srba, posebno kada su u pitanju imovinski sporovi.

U izveštaju se citira Misija Evropske unije za vladavinu prava, koja je utvrdila da su sudovi često izricali blaže od zakonske kazne u slučajevima silovanja i da retko preduzimaju korake da zaštite žrtve i svedoke.

Tužilaštvo za pomoć žrtvama prijavilo je porast nasilja u porodici sa 1.145 slučajeva prijavljenih u 2020. godini na 1.374 slučaja od januara do avgusta 2021. godine.

– Društveno nasilje, kao i socijalna diskriminacija i diskriminacija pri zapošljavanju, i dalje su postojali protiv kosovskih Srba i drugih etničkih manjinskih zajednica – precizira se u izveštaju Stejt departmenta.

Izveštaj takođe prenosi navode NVO Aktiv prema kojima se se 48 incidenata usmerenih protiv srpske zajednice i objekata SPC dogodilo u prvih šest meseci 2021. godine o čemu su izveštavali mediji na srpskom jeziku.

U izveštaju Stejt departmenta se navodi i da je bilo pokušaja zastrašivanja predstavnika medija.

Izvor: srbijadanas.com

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *