Sejo Sekson o Neletu: Kad mi ponestane para napisaću i ja memoare kako su me maltretirali
Nećeš ostaviti svoj grad i prijatelje zbog par budala koji će te na ulici psovati. Toga ima svakodnevno i između Zagreba i Splita. Uvek postoje ljudi koji će vam razbiti auto jer ste iz drugog grada ili druge države, ali to nisu razlozi zbog kojih bi neko otpisao Sarajevo, što su mnogi učinili
U priči o „Zabranjenom pušenju“ teško je izbeći moment raskola u grupi tokom rata kada je, između ostalog, otišao i pevač Nele Karajlić. Frontmen legendarne sarajevske grupe „Zabranjeno pušenje“ Davoro Sučić poznatiji kao Sejo Sekson se u intervjuu za Jutarni list osvrnuo na taj momenat. Bend je nedavno objavio 11.studijski album „Šok i nevjerica“.
„Nijedan Sarajlija koji je proveo rat tamo nije nikada zamerio nikome ko je iz grada otišao. Ko može zameriti nekome ko spasava živu glavu, ko ne želi poginuti i koga izluđuju eksplozije? I ko se šunja kroz uličice da ga snajper ne pogodi? S tim je svaki Sarajlija uvek bio načisto. Međutim, problem je što su neki od tih ljudi taj odlazak kapitalizovali u novim sredinama na jedan ružan način i koji su ionako tu tragičnu sudbinu svih tih ljudi proizveli u nešto što se zove ksenofobija. Niko ko se vratio u Sarajevo nije doživeo nikakvu neugodnost. Nećeš ostaviti svoj grad i prijatelje zbog par budala koji će te na ulici psovati. Toga ima svakodnevno i između Zagreba i Splita. Uvek postoje ljudi koji će vam razbiti auto jer ste iz drugog grada ili druge države, ali to nisu razlozi zbog kojih bi neko otpisao Sarajevo, što su mnogi učinili. I što je najgore, danas se ponašaju kao momci koje je ostavila cura pa je lakše da o njoj govore kao o glupači koja nikad nije valjala. Već sam rekao, kad mi ponestane para, napraviću memoare u kojima ću napisati da sam bio maltretiran, da su se na meni iživljavali i da nikad nisam mogao svoju umetničku veličinu pokazati u pravom sjaju u svom rodnom gradu, nego sam morao pronaći majku zemlju i grad Zagreb. Takve memoare i gluposti pišu ljudi koji odlaze iz Sarajeva. Ali, ovakva pozicija disidenta podrazumijeva da ljude s kojima ste išli u školu više ne zovete na telefon jer vas to može kompromitovati, rekao je Sejo u intervjuu za Jutarnji list.
„Što je rekao Loša,’naša je kuća putujuća'“, dodao je.
„Ja najveći deo godine živim u kombiju, oko 120 do 150 dana samo zbog koncerata i promocija. Majka mi živi u Sarajevu, žena mi živi u Zagrebu i pokušavam to razbijeno ogledalo spojiti, da me deca ne zaborave. Supruga je angažovana, ali najveći deo godine sam u Zagrebu, dosta sam i u Sarajevu, zbog ćerke i rodbine koja tamo živi. Dosta vremena provedem i na Pelješcu, leti od tamo radim. Moja je majka poreklom odande pa dosta vremena provedem dole i – Šeki is on the road again. Zato smo zadnju ploču i nazvali „Radovi na cesti“ jer smo CD pisali na cesti i pričali o njemu i diskutovali o produkciji i aranžmanu. Nijedan umetnik ne pripada samo tamo gde se rodio, ako išta vredi“, napominje Sejo.
Uprkos gotovo četiri decenije na sceni, „Zabranjeno pušenje“ itekako još ima puno toga reći. Bend je nedavno objavio 11.studijski album „Šok i nevjerica“.
„Bendovi žive do onog trenutka dok zajedno rade i komponuju. Bendovi su i nastali radi pisanja pesama i zato su i autorski jači i uspešniji nego samostalni izvođači. Ne postoje autorske ekipe koje mogu konkurisati bendovima. To je energija koja ruši sve prepreke i bendovska priča je u kreativnom smislu najjača muzička priča, barem po mom mišljenju. Bend treba živeti do trenutka kad može komponovati i stvarati novu muziku. Kad više ne može, neka prepusti to poslanje cover bendovima koji će to promovisati“, tvrdi Sejo.
Izvor: Nedeljnik