Komunista Timotije Vasović otišao je „na onaj svet“ sa željom da bude sahranjen bez sveštenika i da mu na nadgrobnoj ploči ne bude krst.
Piše: Slađana Novosel
Biće tome tri godine u maju ove godine. Sahranjen je na novom pravoslavnom groblju kod Petrove crkve. Posle tri godine i dalje je bez spomen obeležja, jer SPC ne dozvoljava postavljanje spomenika bez krsta. Spomenik može da se postavi horizontalno, ali nikako vertikalno, pa je pokojnikova piramida skoro dve godine „u horizontali“ pored groba.
Ovaj slučaj je stigao do Upravnog suda u Kragujevcu, koji će 1. marta raspravljati o tužbi pokojnikove ćerke Nelice Grujić protiv Gradskog veća Novog Pazara. Kada je, 31. marta pre dve godine, nastao problem oko postavljanja spomenika, Grujić je počela da se obraća institucijama u gradu.
U razmaku od samo nekoliko meseci kod gradske vlade bila je u pravu pa nije. U prvom rešenju Gradskog veća, koje je poništilo rešenje svog Odeljenja za komunalne poslove, navodi se da je pokojnikova ćerka priložila sve račune o izmirenim obavezama i da je uz žalbu napisala „da su za porodicu bili neprihvatljivi oblici navedenih spomenika (svi su bili u obliku krsta) iz razloga što je njen otac bio član Saveza komunista i ateista,te su stoga izgradili spomenik u obliku „piramide“ čija skica i fotografija je dostavljena uz zahtev“.
Gradska vlada je usvojila zahtev o postavljanju spomenika, ali se na rešenje žalila SPC. Novim rešenjem gradske vlade usvojena je žalba SPC, a odbijen je zahtev pokojnikove ćerke. U oba rešenja navodi se da je „utvrđeno da je povređen član 21., a u vezi člana18. Ustava kojim je zabranjena svaka diskriminacija, kao i član 40. Odluke o sahranjivanju i grobljima u kojem se navodi da o obliku nadgrobnih spomenika odlučuje lice kojih ih postavlja i izrađuje“.
Obe strane ostaju pri svojim tvrdnjama da su u pravu. Grujić želi da ispuni amanet pokojnog oca da se sahrani bez opela i krsta na spomeniku, a SPC se poziva na Ugovor o davanju u zakup nepokretnosti, koji je potpisan 11. jula 2013.godine. Ugovorom, koji su potpisali predsednik Crkveno opštinskog odbora Miroslav Izderić i tadašnji novopazarski gradonačelnik Meho Mahmutović, uređeno je da SPC „daje u zakup Gradu za pravoslavno groblje na neodređeno vreme bez naknade“ parcelu površine 73,07 ari.
Grad se obavezao da na toj parceli „vrši sahranjivanje umrlih u skladu sa propisima o komunalnim delatnostima i sahranjivanju i kanonima Srpske pravoslavne crkve“, da naplaćuje taksu za opremanje grobnih mesta prema svojim propisima „estetski i uredno uz nador Crkvene opštine“, da groblje uredi isključivo po uslovima koje je uradio Republički zavod za zaštitu spomenika kulture iz Beograda, da preko javnih službi uredi postavljanje nadgrobnih spomenika „isključivo prema tipovima, koje će dostaviti Crkvena opština“ i da omogući Crkvenoj opštini i crkvenim vlastima uvid u gazdovanje i uređenje groblja.
Grad se obavezao da Crkvenoj opštini omogući dobijanje dozvola za gradnju objekata potrebnim za sahranjivanje (kapela, mrtvačnica, prodavnica pogrebne opreme, sala, kancelarija, sanitarni čvor).
Grujić je pomoć zatražila i od Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, odakle joj je odgovoreno da ta institucija nije propisala tipove spomenika niti je učestvovala u njihovom oblikovanju.
„O postojanju pet tipova spomenika saznali smo na osnovu vašeg dopisa, a uvidom na licu mesta i konstatovali i nacrti za „obavezne tipove nadgrobnih spomenika“ koji su istaknuti na oglasnoj tabli na ulazu u groblje“, stoji u odgovoru i upućuje se na gradsku upravu ili komunalno preduzeće da se informiše „o načinu na koji se reguliše izgled nadgrobnih spomenika“.
Tražeći rešenje za ovaj problem, pokojnikova ćerka obratila se i poverenici za zaštitu ravnopravnosti Brankici Janković, koja je dala mišljenje da ju je „Gradska čitosća“ diskriminisala jer joj nije dozvolila da postavi nadgrobni spomenik bez krsta. Ona je uz mišljenje preporučila komunalnom preduzeću da uputi pisano izvinjenje i „omogući Nelici Grujić da postavi nadgrobni spomenik u skladu sa verskim ubeđenjima svog pokojnog oca“ i da, ubuduće, vodi računa da „u okviru svojih redovnih poslova ne krši propise o zabrani diskriminacije“.
U JKP „Gradska čistoća“, i dalje, tvrde da se u ovom slučaju radi o nesporazumu između rodbine pokojnog Vasovića i SPC, koja je propisala pet modela spomenika za to groblje. Protejer stavrofor Tomislav Milenković, ranije je medijima, rekao da „svako može da se deklariše kako god hoće, ali se mora poštovato ono što je Crkvena opština za svoje zemljište predvidela“. On je poručio da je novo groblje pravoslavno „a ne građansko i lokalna samouprava bi trebalo da razmotri ideju o otvaranju groblja na kojem bi se sahranjivali ateisti“.
Da li će Timotije Vasović, na trogodišnjicu smrti, imati nadgrobnu „piramidu“ zavisi od sudske odluke. Njegova ćerka Nelica kaže da „veruje u pravdu i domaće pravosuđe“ i zahvaljuje se JKP „Gradska čistoća“,koje je porodici „izašlo u susret i nije prodalo susdno grobno mesto na kojem, već dve godine, stoji nadgrobna ploča“.
Ako Upravni sud ne presudi u korist porodice Vasović, sledeća adresa je Strazbur.
Izvor: Danas