Vanja Bulić radni vek je proveo kao novinar u pisanim i elektronskim medijima. Za televiziju je snimio više od dve i po hiljade jednočasovnih emisija, a pisao je za gotovo sve prestižne listove nekadašnje Jugoslavije. Snimao je dokumentarne filmove (“Državni radnik”, “Crveni barjak Filipa Filipovića”), scenarista je tri TV serije (“Jugovići”, “Javlja mi se iz dubine duše” i “Drugo stanje”). Koscenarista je dugometražnog filma “Lepa sela lepo gore” i scenarista filma “Drugo stanje”.
Priredio je dnevnik iz Haga Veselina Šljivančanina “Branio sam istinu” (2012), a napisao je i romansirane biografije glumaca Petra Božovića, Miše Janketića, Marka Nikolića, Lazara Ristovskog i Jelisavete Seke Sablić.
Među nagradama dobijenim za spisateljski rad izdvajaju se Zlatni beočug za trajni doprinos kulturi Beograda, kao i tri godišnja priznanja Zlatni hit liber – za najtraženije knjige u knjižarama i bibliotekama Srbije (2012, 2013. i 2015. godine).
Sa njim smo popričali o tome zašto ga mnogi zovu srpski Den Braun (autor “Da Vinčijevog koda”), na koji je način je povezana današnja situacija u društvu sa onom za vreme vladavine cara Dušana, šta je sve zanimljivo otkrio istraživanjima dok se pripremao za pisanje svojih dela, koliko je novinarstvo danas zavisno od vlasti. Saznali smo šta to ima u Dušanovom zakoniku, a nema nigde u svetu, kakav je to Red zmaja branio Mileševu,
da se čak 95 znakova templara se nalaze na Hilandaru, i da su veoma poštovali Srbiju, toliko da su na ulasku ostavljali oružje i dobijali ga na izlasku.
– Nije bilo zezanja sa Srbijom u to vreme. Inače u svojim delima sam dosta stvari predvideo, kao migrante, koji su američki rat protiv Evrope. Doduše, u romanu koji pišem, rat izbija zbog dve najveće hrišćanske svetinje koje se nalaze na Cetinju. Zbog tekstova o Zetri, zelenoj transverzali i Kosovu bio sam svojevremeno privođen na informativne razgovore, rekao nam je Vanja Bulić. A šta je još ispričao pogledajte u videu.
Izvor: Helmcast