Zaev i Cipras primili nagradu koja nosi ime nacističkog generala, koji je 1941. napao Jugoslaviju i Grčku

Nagrada je dodeljena kao priznanje za potpisivanje Prespanskog sporazuma kojim se Skoplje obavezalo da promeni ime države u Severna Makedonija, a Atina da neće blokirati severnomakedonski put ka NATO i EU.

Prethodno je bila održana zajednička diskusija o Severnoj Makedoniji i Grčkoj na kojoj su kao glavni panelisti učestvovali premijeri Zoran Zaev i Aleksis Cipras.

Domaćin svečane večere bio je premijer Bavarske Florijan Herman.

Predsedavajući Minhenskoj konferenciji o bezbednosti, nemački diplomata Volfgang Išinger, na svom tviter nalogu je, povodom dodeljivanja nagrade Zaevu i Ciprasu, napisao da je razrešenje spora oko imena primer koji pokazuje da su rešivi čak i oni problemi koji izgledaju nerešivi.

Po podacima iz Vikipedije, Evald Fon Klajst je nemački feldmaršal i nosilac Viteškog krsta sa hrastovim lišćem  mačevima, koji se borio i u Prvom i Drugom svetskom ratu, a na prostorima Balkana je poznat kao komandant 22. korpusa koji je dobio naziv Prva oklopna grupa. Njoj je je zadato da bude oštrica nemačkog napada na Grčku.

Tokom marta 1941. godine ova jedinica se dislocirala u rejonu Bugarskog glavnog grada, Sofije. Međutim u noći 26. na 27. mart pronemačka vlada premijera Dragiše Cvetkovića u Beogradu je u zbačena i na njeno mesto postavljena vlada generala Dušana Simovića, bivšeg komandanta vojske Kraljevine Jugoslavije. Adolf Hitler je brzo rešio da napadne istovremeno i Kraljevinu Jugoslaviju, i prva oklopna grupa je dobila zadatak da započne 8. aprila nastupanje na liniji Niš – Kragujevac – Beograd i koliko može brzo zauzme Jugoslovensku prestonicu, Beograd. Teren u jugoistočnoj Srbiji je pretežno šumovit, puteva nije bilo mnogo, a i oni kojih je bilo su uglavnom loši. Uz to, najbolje jedinice Jugoslovenske vojske nalazile su se oko glavnog grada, što je značilo da Klajstov zadatak nije bio nimalo lak.

Pod svojom komandom 8. aprila Klast je imao 14. motorizovani korpus generala Gustava fon Vitershajma (5. oklopna, 11. oklopna, 294. pešadijska i 4. brdskolovačka divizija) i 11. korpus generala Joahima fon Kocflajšma (60. motorizovana divizija i nekoliko manjih jedinica).

Jugoslovenska 5. armija pružila je žestok otpor Klajstovim jedinicama, ali je do večeri taj otpor slomljen. Već 9. aprila Klajst je zauzeo Niš i naredio svojoj čelnoj 11. oklopnoj diviziji da produži nastupanje u severnoistočnom pravcu ka Beogradu. dok je 5. oklopna divizija skrenula na jug, kako bi odsekla Jugoslovensku vojsku u Leskovcu. Brzo nastupajući dolinom Velike Morave, Klajst je uništio desno krilo 6. jugoslovenske armije. Do večeri 12. aprila on je prešao skoro 200 kilometra i nalazio se na manje od 70 kilometra od Beograda. Klajst je ušao u grad na čelu 11. oklopne divizije u 6:30 ujutru 13. aprila. Poneko mu pripisuje zasluge za ovladavanjem jugoslovenskom prestojnicom. Međutim manja jedinica iz sastava 2. SS motorizovane divizije „Rajh“, koju je vodio SS-Haupsturführer (ekvivalent kapetanu) Fric Klingenberg je ušao u grad sa severa u 17:00 prethodnog dana, oslobodio internirano osoblje Nemačke ambasade i pripremio uslove za kapitulaciju grada do 19:00 sati 12. aprila.

Ceo tekst o o feldmaršalu Klajstu možete pročitati na Vikipediji OVDE

Nama sa ovih prostora preostaje da se zapitamo dokle će trajati naše ponižavanje od strane i domaćih i stranih okupatora i čemu sve one milionske nevine žrtve i ratovi.

Ostaje nam i da se zapitamo kako sve ovo dozvoljavamo i kakve smo to kukavice i beskičmenjaci postali, da nam se preci prevrću u grobovima a da će se nas naši potomci stideti, odricati i da će sa punim pravom, ako bude sreće pa ne budu kao mi, pišati po našim grobovima.

Zaev i Cipras primili nagradu koja nosi ime nacističkog generala, koji je 1941. napao Jugoslaviju i Grčku

Balkanska