Eksluzivno za Balkanska-Magdalena Stojanoviќ: Aleksandar Vučić je harizmatičan, za razliku od drugih je pročitao Vebera

Ekskluzivni intervju koji prenosimo srpskoj javnosti tiče se javnog nastupa političara i/li državnika. Tema koja je uvek interesantna i ostavlja prostor za analizu, upoređivanje i proučavanje. U Severnoj Makedoniji je napisana knjiga na tu temu, a žena koja se svojim trudom i radom preporučila kao prava osoba da govori o svemu ovome je i autor knjige-Magdalena Stojanoviќ. ”Politički govori i javni nastupi” je naslov knjige koja će uskoro biti prevedena na srpski jezik i biti predstavljena našoj javnosti otkiće nam kako prepoznati dobar javni nastup, kako razlučiti istinu od nečega što je samo obećanje…

Intervju prenosimo u celosti.

BP: Javni nastupi prepoznatljivih ličnosti, prvenstveno političara, oduvek privlače pažnju. Kada se rodila ideja za analizom poruka koje javnosti upućuju oni koje su građani birali da za njih i njihov interes drže poluge vlasti i kada ste rešili da na tu temu pišete knjigu?

-Političari su neizostavni deo javne sfere i njihovi javni nastupi pokrivaju veliki deo javnog diskursa. Stoga bih rekla da tema koju obrađujem u knjizi nije izbor, već nametnuta tema koju ne možete ignorisati i izostaviti, koliko god se trudili da „pobegnete“ od politike i političara. Učešće u političkom životu nije dobrovoljno i uz prethodnu saglasnost, a danas smo više „prinuđeni“ da postanemo „politička bića“. Politički govori su svuda oko nas, političari su najuticajniji ljudi u društvu, umetnici, glumci, pevači, lekari, novinari i članovi drugih profesija kada „odrastu” žele da budu političari, videći političku karijeru kao vrhunac svoje ambicija. Time se nameće potpuno pogrešan sistem vrednosti, jer je politika, bar u Makedoniji, a verovatno i u drugim zemljama Balkana, instrument za ličnu korist. Niko ne želi da postane političar jer je altruista i zato što mnogo voli svoj narod, to su samo priče za malu decu. Politika danas u Makedoniji igra ulogu suda, zdravstva, agencije za zapošljavanje i mnoge druge funkcije. Ako niste politički aktivni, nemojte se nadati zaposlenju u javnim ustanovama, niti se nadajte da ćete biti primljeni na bolničko lečenje u doba epidemije ako vam to ne sredi ministar, ili funkcionar. Prosto je poražavajuće kolika je moć data političarima u demokratskom društvu i koliko pogrešno tumačimo njihovu ulogu. Narod je poslodavac političara i umesto da mu traži račun za ono što je uradio ili nije uradio, mi se pretvaramo u njegove poslušnike, dajući mu moć koju priroda njegove funkcije ne nosi. Zato sam i predložila ovu temu koja ima za cilj da razvije kritičko mišljenje građana o praćenju javnih nastupa političara. Naša je dužnost da političare pozivamo na odgovornost, a ne da aplaudiramo njihovim javnim nastupima.

BP: Vi ste prvi sa kojima radimo intervju na ovu temu. Kako prepoznati laž, a kako istinu u javnom nastupu i koliko je to teško?

-Postoje specifične metode i tehnike koje se primenjuju da bi se videlo da li je tvrdnja tačna ili netačna. To su logičko-epistemološke metode koje možete proveriti putem logičkih sredstava ili uz pomoć iskustva. Na primer, ako političar tvrdi da napolju pada kiša, nikada mu ne verujte, izađite i vidite da li zaista pada kiša. Šalu na stranu, ovo komično zapažanje o govoru političara pokazuje da uvek treba da pokušamo da steknemo uvid u to da li političar govori istinu. Neprofesionalni mediji danas uveliko podržavaju jeftin piar političara. U medijima ćete saznati da su zeleni pojasevi zasađeni oko celog gradskog naselja, a jednostavnim uvidom videćete da je od zelenih pojaseva ostala samo uspomena na osušenu travu. Postoje i logičke metode za proveru da li političar govori istinu: da li pravilno izvodi zaključke dedukcijom ili indukcijom, da li dosledno koristi metod sinteze i analize, kolika je doslednost u njegovim tvrdnjama itd. Jedno opšte pravilo koje preporučujem svima koji prate informacije, uključujući i javni nastup političara, jeste da obrate pažnju da li је na sva pitanja u okviru Lasvelove paradigme odgovoreno – ko, gde, kada, kako i zašto? Ako nemate odgovor na sva ova pitanja, to znači da su informacije koje su vam prenete nepotpune, a nepotpune informacije izazivaju zabunu. U knjizi predlažem još mnogo načina na koje možete saznati da li vas mediji lažu ili vas ispravno informišu.

BP: Kada za nekoga kažemo ”dobar govornik” znači li to da je isto tako dobar u realizovanju obećanog. Koliko su, po Vama, dobri govornici uspešni u ostvarivanju obećanja datih narodu?

-Danas nije vreme za političare koji iza sebe imaju pola života obrazovanja i koji imaju stoičku etiku. Govor nije toliko bitan, jer nema funkciju da motiviše, već da se ubaci u neku javnu raspravu. U demokratskim društvima zastupljeno je više strana i govor političara nije jednosmeran. Davno su prošla vremena kada su političari svojim govorima morali da podstaknu svoju vojsku da krene u pohod ili da daju motivaciju vojnicima da brane napadnutu teritoriju od neprijatelja. Danas motivacioni govori političara ne vrede ništa, osim u predizbornim kampanjama gde se nešto mora obećati i gde svi pozivaju na „poštenu reč“ i moraju da drže ruku na srce. Model današnjeg političara je da bude pragmatičan i dobar menadžer. Njegov učinak na poslu važniji je od impresivnog 4-minutnog govora u javnom servisu. Ljudi više ne veruju rečima jer se reči gaze brže od sledeće zore, a obećanje ima kraće noge od laži. Etika beži od politike, a dugo nismo mogli da sretnemo političara sa integritetom, poštenjem i etikom, koga bismo držali za reč. Današnji političari, barem u Makedoniji, nemaju etiku i lakše se prilagođavaju od gline. Samo čovek kome možete dati cenu, ništa nije neprocenjivo i njegova reč je prazna vibracija vazduha.

BP: Da li ste, prilikom pisanja knjige, imali na umu konkretna imena svetskih i/li domaćih političara i njihove primere govora u kojima se može precizno razdvojiti istina od laži?

-Pošto je intervju namenjen srpskoj publici, odgovoriću na njega tako da im bude zanimljiv i relevantan. U knjizi se pominje vaš predsednik Aleksandar Vučić i daje se detaljna analiza njegovih javnih nastupa. Moram reći da je ta analiza više psihološka nego epistemološka ili komunikološka. Aleksandar Vučić se u knjizi navodi kao primer harizmatičnog tipa vladara. On barem je pročitao Vebera i može da razume šta je harizmatični tip vladara. Problem sa harizmatičnim tipom vladara je što se osoba previše vezuje za političku funkciju, aktivno radi na tome da ljudi izjednače političku funkciju sa njegovom ličnošću. Nešto u stilu i posle Tita – Tito. Ali ovo je pogrešan pristup jer osim onoga što znači koncentraciju velike moći i slave za harizmatični tip političara, nema drugog značenja. Opet ću reći da danas nije toliko bitna ličnost političara, koliko je važno da li kvalitetno obavlja posao za koji ga je narod postavio. Političke funkcije su objektivne i ne zavise od političara. Funkcija predsednika Srbije treba da se obavlja na propisan način i posle mandata Vučića. Zaslepljeni željom za slavom, a možda i kompromitovani interesima, političari zaboravljaju da nisu večni. Prvo, njihov ljudski život je ograničen, a da ne spominjemo koliko su funkcije ograničene. Zato nije dobro da čovek predugo bude na istoj funkciji, on jednostavno gubi kapacitete, ideje, originalnost, a njegov rad postaje rutina. Političar koji misli dobro o svom narodu povlači se kada oseti da ne može da mu služi dovoljno dobro, sve ostalo je samo učvršćivanje svoje pozicije moći i ostvarivanje ličnih (ne uvek zdravih) ambicija. Ne sećam se kada je neki političar sa Balkana poslednji put, ako nije bio pod pritiskom javnosti, podneo ostavku iz etičkih razloga. Oni jednostavno nemaju vrlinu da priznaju da su pogrešili, zbog čega obavljanje te funkcije prepuštaju nekom drugom. Zbog svoje prevelike moći, često misle da su bezgrešni kao bogovi.

Uskoro na srpskom jeziku…

BP: Koliko se Severna Makedonija razlikuje od regiona i sveta kada je u pitanju javni nastup onih koji vode, u smislu koliko je bilo i ima istine u onome što se obećava narodu?

– Neozbiljnost, površnost i drskost su atributi koji se generalno mogu koristiti za određivanje performansi političara u Makedoniji. Iz generacije u generaciju nivo javne komunikacije političara sve više opada. Za političare u Makedoniji javni nastupi kao da nemaju nikakvu težinu, a ponekad služe za zabavu publike. Tako eklatantan primer političara klovnа je naš bivši premijer Zoran Zaev. Umesto da gledate komičnu emisiju ili platite kartu za pozorište da biste se smejali komičnom liku, samo uključite TV i gledate kako klovn političar besplatno zabavlja mase. Doduše, u njegovom slučaju ga je to spasilo, jer posle tako pogubne vladavine, da se neko ozbiljno odnosio prema njemu, ne bi se izvukao bez ikakve odgovornosti. Takvih sličnih primera u Makedoniji ima još mnogo, ali Zaev je eklatantan. U slučaju političkih nastupa imate dve krajnosti. Jedno je potpuno ignorisanje javnosti i neosjećanje potrebe da se političar javno izjašnjava, a drugo je njegova preterana zastupljenost u javnosti i medijima. S jedne strane imamo ministre za koje ne znamo ni kako izgledaju ni kako se zovu, a mi smo prilično mala grupa da takve informacije ne znamo bar iz tračeva. A sa druge strane, imate političare koji kupuju privatne medije da rade za njih i stalno ih predstavljaju u javnosti. Na primer, u Makedoniji svaka ptica na grani zna koji medij radi za kog političara i čiju „stranu priče” uvek zauzimaju. Postoje veštačke tenzije koje su politički a ne kritički izazvane, javni nastupi svakog javnog aktera su predvidljivi, a najuspešniji su oni koji su uspeli da se najskuplje prodaju. Zamislite kako je to, kad je kriterijum uspešnog novinara onaj ko je uspeo da sebe proda najskuplje (prostitucija).

BP: Koji je to političar, ili državnik, u svetu ili kod nas, uvek realizovao ono što je obećao, tj. da mu je istina u govoru i praktično manifestvovana političkim delanjem?

– Ne smem da kažem da je ispunjenje obećanja od strane političara pokazatelj uspešnog upravljanja ili da ispunjenje obećanja treba ceniti. Džabe je ako je Putin dosledan izjavi da će staviti nuklearno oružje u upotrebu. Nije važno samo ispuniti obećanje, već i paziti šta se obećava. Nažalost, političari zaboravljaju da njihovi govorni činovi tipa „obećavam“ ili „ću učiniti“, nemaju figurativno značenje. Ako političar kaže „obećavam“, niko to ne tumači kao metaforu, već bukvalno. Ljudi misle da ako je nešto obećano od strane političara da je već urađeno. Nažalost, ove pretpostavke političari često demantuju u stvarnosti, pa njihova obećanja postepeno gube smisao. Nažalost, ne mogu da izdvojim nijedan pozitivan primer sa svetske i domaće političke scene. Možda baš zato što se od političara mnogo očekuje i tom idealizmu niko ne može biti blizu. U svakom slučaju, za mene je pozitivan primer političara pošten, iskren, odgovoran i vredan političar. Džabe je da neko bude sposoban i uspešan ako je korumpiran, laže i krade od svog naroda. S druge strane, manje uspešan političar, i to pošten, možda nema mnogo perspektive, ali sigurno znate da neće dozvoliti i napraviti veliku štetu. On će otići sa funkcije pre nego što bude kasno, jer mu je obraz i blagostanje naroda važniji od ličnog interesa. Potreban je mnogo humaniji pristup i uklanjanje slike o njima kao „čeličnim“ i „nepopustljivim“.