Naizgled nemoguća misija ostvarena je uz upornost, inat i tri glavna pitanja.
Dvadeset godina pisanja, 333 benda, 400 fotografija i tri glavna pitanja – ovo su sastojci koji su „skuvali” Makedonsku rok enciklopediju, 55 godina dugu muzičku istoriju ove zemlje.
„Obično bih pitao muzičare tri stvari, kada su bili u vojsci, kada su se ženili i kada im se rodilo dete. To mi je bila referenca za određivanje datuma”, priča muzički novinar Tošo Filipovski,
Istraživanje i pisanje knjige trajalo je 10 godina, a isto toliko vremena je uloženo da se objavi Makedonska rok enciklopedija – detaljni pregled autora i bendova raznih žanrova aktivnih u periodu od 1963. do 2018. godine na makedonskoj muzičkoj sceni.
„Ali imam još toliko materijala, da uskoro stiže i novi tom”, najavljuje Filipovski.
Kako je sve počelo?
Pre tačno dve decenije, muzički novinar Petar Janjatović predstavio je svoje autorsko delo, Eks Ju rok enciklopediju“, u Skoplju.
„Nisam bio zadovoljan zastupljenošću bendova koji sviraju makedonsku muziku u Perinoj enciklopediji, posebno jer nije bilo bendova koji nisu uspeli da izdaju album, a koji su bili relevatni”, kaže Filipovski za BBC na srpskom.
Rešio je da se baci u koštac sa hrpom materijala kojim je raspolagao, jer je „oduvek nešto sakupljao”.
Pionirski poduhvat, skoro bez podrške, uz upozorenje prijatelja koji mu je rekao:
„Ili ćeš da bankrotiraš, ili ćeš imati srčani udar ili će žena da te ostavi. Nakon promocije knjige, otišao sam na pregled i ustanovljene su neke nepravilnosti. Na sreću, sa srcem je sve sada u redu, a i žena je tu”, priča Filipovski.
Kaže da se dosta namučio tokom istraživanja, jer u godinama kada su bendovi nastajali i imali svirke, mediji to nisu toliko pratili. Onda je morao da se dovija na različite načine, kako bi saznao kada i gde su svirali. Pomogle su tri glavne vremenske odrednice – vojska, ženidba i deca.
„Takođe, imao sam problem da okupim muzičare na jednom mestu, kako bih dobio što više informacija”, kaže Tošo i objašnjava da je razlog što većina članova starih bendova ne razgovara među sobom.
Rok enciklopedije u bivšim republikama– samo Slovenija nema svoju
- Crnogorska pop-rok muzika 1954-1991 Željko Milović
- Makedonska rok enciklopedija 1963-2018 Tošo Filipovski
- Prvi bosanskohercegovački pop-rok leksikon Amir Misirlić
- Mala enciklopedija hrvatske pop i rok glazbe Siniša Radaković
- Ilustrovana enciklopedija rok muzike u Vojvodini 1963-2013 Bogomir Mijatović
Borba s vetrenjačama
„Takav sam, kada nešto naumim, to i uradim. Ali da nije bilo porodice, ne bih uspeo”, smeje se danas.
Pisao je svima koji su u međuvremenu stigli do visokih funkcija u državi.
„Neki od njih su i bivši rokeri. U početku su mi govorili da nije nikakav problem, da će pomoći. Ali se priča završila rečenicom, druže izvini, viša politika, ovo neće proći”, kaže.
Shvatio da mora da prebroji koliko ima novca u džepu i da u borbu za objavljivnje knjige krene sam. Prvih pet godina je sakupljao i razvrstavao ono što je već imao u sopstvenoj kolekciji.
„Onda sam potrošio jedno godinu dana u čitanju novina od šezdesetih godina naovamo”, priseća se tih prvih koraka.
Dešavalo se da nije imao para za telefon ili fotoaparat, pa je informacije koje je prikupio, pisao na papir, a kod kuće prebacivao na kompjuter.
Kada je završio pisanje, stigao je novi problem – nije bilo novca da knjigu štampa.
„Ministarstvo kulture me je odbilo s objašnjenjem da za enciklopediju nema više novca, osim te sume koje su delili autorima poezije za štampanje knjige od 40 strana”, kaže Filipovski.
Na sreću, pojavio se njegov prijatelj koji je velikodušno ponudio da štampa knjigu o svom trošku, a da mu Filipovski vrati nekada, kada bude imao novca.
Tošo Filipovski-hroničar vremena
Rođen u Kočanima 1969. godine. Pisao je za Studentski zbor, Mlad Borec, Trotoar, Metro, Džoint i bio urednik muzičkog magazina Grad.
Promovisao je i ogranizovao brojne koncerte, i pripremao muzičke radio i TV emisije.
Više od 30 godina je pasionirani sakupljač muzičkih izdanja i informacija za makedonsku rok scenu.
Rok scena nekad i sad
Filipovski kaže da danas regionalnim scenama fali povezivanje i bolja saradanja. Da nije došlo do raspada Jugoslavije, „da smo ostali zajedno, da granice ne postoje, scena bi verovatno bila jedna od najboljih u Evropi” veruje on.
U Makedoniji možda nije bio puno grupa i autora, „ali smo u svakom žanru imali bar po jedan koji se može svrstati na listu najboljih jugoslovenskih bendova”.
„Ja sam bio panker i bio sam protiv mejnstrima. I nisam voleo Leb i Sol, ali sam siguran da je taj bend uticao na mene, jer me je inspirisao da ostanem u priči i pronađem svoj put kada je muzika u pitanju”, kaže.
Nada se da će njegova knjiga biti inspiracija nekom mlađem, baš kao što je Leb i Sol njemu bio inspiracija da ostane u muzici i danas, i posveti se brojnim idejama koje bi da ostvari.
Prvi cilj je, kaže, otvaranje Centra za istraživanje i arhiviranje muzike.
Izvor: BBC