Levičaru Pedru Kastilju suprotstaviće se Keiko Fuhimori, ćerka bivšeg predsednika, koja upozorava da bi zemlja mogla početi da liči na Kubu ili Venecuelu
Peruanski nastavnik i sindikalac Pedro Kastiljo (52) neočekivani je pobednik prvog kruga predsedničkih izbora u Peruu održanih prošle nedelje. Ovaj levičar koji se predstavlja kao borac za prava siromašnih suočiće se će početkom juna, u drugom krugu, s naslednicom političke dinastije koja je decenijama vladala političkom scenom u predsedničkoj palati i parlamentu. Keiko Fuhimori je ćerka bivšeg predsednika Alberta Fuhimorija, koji je od 2009. u zatvoru zbog kršenja ljudskih prava.
Kastiljo je imao manje od četiri odsto podrške samo mesec dana pred izbore, ali je brzo stekao popularnost stanovništva razočaranog zbog stanja ekonomije i načina na koji vlast upravlja pandemijom. Dobio je 19 odsto glasova, a sledeća je Fuhimorijeva sa 13 odsto, preneo je Rojters. Ostali glasovi su usitnjeni na još 16 kandidata. Politički analitičari kažu da su Peruanci i ovog puta glasali po principu izbora manjeg zla.
Peru, sa zvanično 50.000 preminulih od korone, jedna je od najteže pogođenih zemalja, dok statistika umrlih u odnosu na prethodne godine ukazuje da je stvaran broj mnogo veći. Zdravstvena kriza je posebno teško pogodila siromašne slojeve.
Kastilja smatraju radikalnim levičarem zbog planova da promeni Ustav i državi da veću kontrolu nad nekim granama industrije kao što su rudarstvo i energetika. Proslavio se 2017. kao vođa štrajka nastavnika zbog malih plata. Izbore je predstavio kao „borbu između siromašnih i bogatih, između gospodara i roba”. Rekao je da nema nameru da se bogati u politici i da će, ako pobedi, uzimati platu jednaku nastavničkoj. Takođe, želi da smanji poslaničke zarade.
Fuhimorijeva je sa 45 godina prilično iskusna političarka, kojoj je ovo treća predsednička kandidatura (izgubila je 2011. i 2016. u drugom krugu). Provela je 13 meseci u pritvoru zbog optužbi za korupciju, koje ona negira, a sada je zbog pandemije u kućnom pritvoru. Tužilaštvo traži 31 godinu zatvora. Zalaže se za slobodno tržište i isti ekonomski model koji je pre pandemije pomogao ovoj zemlji bogatoj bakrom da dostigne jednu od najviših stopa rasta u Latinskoj Americi. Da bi privukla siromašne koji se osećaju iznevereno, njen štab je poručio da im će dati veću podršku i da neće ponoviti greške iz prošlosti. Njoj je deo konzervativnih glasova oduzeo Lopez Alijaga, finansijer koji se bavi nekretninama, a porede ga s brazilskim predsednikom Žairom Bolsonarom i Donaldom Trampom. Fuhimorijeva je pred izbore govorila da će se suočiti s populizmom i radikalnom levicom i da računa na Peruance koji ne žele da im se zemlja pretvori u Kubu ili Venecuelu.
Zemlja s više od 30 miliona stanovnika prošle jeseni je prošla kroz veliku političku krizu. Jednodomni parlament, Kongres, u novembru je izazvao previranja kad je uz optužbe za korupciju opozvao predsednika Martina Viskaru, koji se zalagao za reforme i borbu protiv korupcije. Ankete su pokazale da je većina Peruanaca verovala da su poslanici sklonili predsednika kako bi sebe spasli od istraga.
Na njegovo mesto je došao predsednik parlamenta Manuel Merino, ali je bio prinuđen na ostavku usled velikog nezadovoljstva zbog načina na koji se policija obračunavala s demonstrantima. U protestima zbog Viskarine smene dve osobe su izgubile život. Na kraju je Peru sredinom novembra dobio i trećeg predsednika za nedelju dana. Izabran je Francisko Sagasti, bivši zvaničnik svetske banke, koji će tu funkciju vršiti do drugog kruga izbora.
Najveća politička kriza u dve decenije nadovezala se na ekonomski pad izazvan pandemijom. Do prošle godine Peru je imao najveću stopu rasta među većim privredama Latinske Amerike, ali se za ovu godinu predviđa najveći pad.
Analitičari kažu da su u srži nestabilnosti u Peruu tenzije zbog korupcije. Svaki živi bivši predsednik je osumnjičen ili optužen, najviše njih u velikom skandalu s velikom brazilskom građevinskom firmom, koja je priznala da je političarima davala milione u zamenu za unosne ugovore o javnim radovima. Kako navodi Bi-Bi-Si, više od polovine članova Kongresa je pod istragom zbog raznih krivičnih dela, od pranja novca do ubistava. Ionako nisko poverenje u političare dodatno se srozalo kad se u februaru saznalo da su se sadašnji i bivši zvaničnici tajno, među prvima, vakcinisali protiv kovida.
Izvor: Politika