26 april/ 13 april
Petak
VELIKI PETAK
Veliki Petak, dan raspeća na krst Isusa Hrista, jedini dan u godini kad u svim pravoslavnim hramovima utihne liturgijsko pojanje i iznese se plaštanica, platno na kome je prikazano Hristovo polaganje u grob, koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.
Plaštanica se postavlja na posebno ukrašen sto, grob Hristov, ispred oltara. Negde je običaj da se vernici posle celivanja plaštanice provlače ispod stola na koji je položena plaštanica. Prema narodnom verovanju, prilikom provlačenja treba se pomoliti Bogu i pomisliti lepu želju, i ta će želja biti ispunjena. U mnogim hramovima, kad skinu plaštanicu i pre nego što je odnesu na mesto gde će stajati do sledećeg Velikog petka, sveštenici je stave kod glavnih ulaznih vrata da vernici mogu ispod nje da se provuku.
Ovaj dan nazivaju i Raspeti petak, jer je tog dana razapet Isus Hrist. Zbog toga se veruje da ovog dana ne valja uzimati eksere, igle, šila i druge oštre i šiljate predmete, da se ne bi pozleđivale Isusove rane. Krojači i obućari tog dana ne rade.
U Popovom Polju, u Republici Srpskoj, pravoslavci od ranog jutra odlaze u crkvu da se mole i celivaju plaštanicu.
Tog dana svi jednoniče. Ne pije se vino, jer se misli da ono predstavlja Isusovu krv. Žene kuvaju varice i mlade koprive. Varica se nosi čobanima, a koprivu zbog zdravlja jede i staro i mlado.
Svuda u Srbiji boje se jaja. Izbegava se drugi posao.
Sremci izbegavaju beli luk, a domaćica koja zorom pomete kuću baca metlu iz dvorišta da otera sve nečistoće.
U južnoj Srbiji veruje se da na ovaj dan veštice bacaju čini, a napolju vrebaju urokljive oči, pa decu ne puštaju van dvorišta.
Stariji ljudi gledaju tog dana u nebo i prognoziraju vreme. Ako pada kiša – neće biti šljiva, ako je toplo i sunčano – očekuje se veliki rod voća.
Prema narodnom verovanju, rajska vrata su i dalje otvorena.
Knjigu Dragomira Antića “Srpski narodni kalendar za godinu 2019/7527” po ceni od 500,00 dinara, možete naručiti preko Fejsbuk stranice Balkanska pravila ili putem mejla info@balkanskapravila.com
Dragomir Antonić (rođen 1948. u Čačku) je srpski etnolog.
Završio je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Dugo je radio u Etnografskom institutu SANU. Bio je direktor Etnografskog muzeja 2001-2002. godine. Potom radi u sopstvenoj agenciji za etnografske i srodne usluge.
Napisao je više knjiga, kao što su Običajnik kod Srba, Običajni bonton, Posni jelovnik, Sve o afrodizijacima, Bombardovanje se nastavlja i druge.
Snimio je više filmova i TV emisija etnografskog karaktera, a najpoznatiji mu je film o Hilandaru.