Nalazi istraživanja pokazuju da građani Srbije nisu dovoljno informisani o bezbednosnim temama. Ilustrativan je primer da 70 odsto građana Srbije ne zna ko je direktor policije Srbije.
Građani su svesni činjenice da bezbednosne institucije ne treba da budu otvorene u istoj meri kao i druge državne institucije, ali smatraju da one ipak treba da su otvorenije nego što su sada. Na primer, 13 odsto ispitanika smatra da je BIA otvorena, dok skoro polovina svih ispitanika kaže da bi Agencija trebalo da bude otvorenija, kaže za Danas Predrag Petrović, izvršni direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, sumirajući zaključke iz istraživanja o stavovima građana o otvorenosti sektora bezbednosti u Srbiji koju je centar, zajedno sa agencijom Ipsos sproveo u maju.
* Istraživanje BCBP-a je pokazalo da više od 60 odsto građana nije informisano o radu sektora bezbednosti i bezbednosnim temama. Ko je zbog toga odgovoran?
– Zato što se vlasti u Srbiji u kontinuitetu bave propagandom a ne informisanjem građana. Građani su u tabloidima izloženi brojnim scenarijima u kojima se lažno zastrašuju ratom, državnim udarima i delovanjem stranih službi, a zaobilaze se teme koje direktno utiču na živote građana. Mnoge bezbednosne politike se kreiraju iza zatvorenih vrata i javnost nema priliku da učestvuje u procesu donošenja odluka te najčešće ostaje uskraćena za važne informacije sve dok ne dođe do trenutka za njihovo sprovođenje. Tako su, na primer, mnogi građani bili informisani o uvođenju obuka za rezerviste tek nakon što su počeli da im stižu plave koverte sa pozivima za dvonedeljnu obuku. Slično tome, 75 odsto ispitanika nije bilo upoznato sa informacijom da se u srednje škole uvodi obuka za odbranu zemlje, iako je taj proces otpočeo po hitnom postupku još na proleće 2018. godine.
* Iz rezultata ankete da se zaključiti da većina građana priželjkuje izvesnu decentralizaciju izvora informisanja o bezbednosnim pitanjima koja bi uključila ministre, direktore bezbednosnih institucija, zaposlene… Zbog čega mislite da je predsednik Republike monopolizovao pravo na obraćanje građanima o bezbednosnim temama?
– Aleksandar Vučić je svoju popularnost i moć, kako u društvu tako i unutar SNS-a, izgradio na prikazivanju sebe kao najvažnije ličnosti, najpre u borbi protiv korupcije a kasnije i u očuvanju nacionalnih interesa Srbije. Podsetiću vas da je u 2012. i 2013. godini Vučić u svojim rukama koncentrisao značajnu bezbednosnu moć kojom je ujedno jačao i političku. Tako je on bio lider SNS-a, potpredsednik Vlade za borbu protiv korupcije i kriminala, ministar odbrane i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost. Očuvanjem monopola na bezbednosne teme, Vučić skreće pažnju svojih glasača od socioekonomskih tema i drži svoje glasače u visokoj borbenoj gotovosti, pa su tako za njih svaki izbori od egzistencijalne važnosti.
*Kako objašnjavate podatak da više građana ima poverenje u službe bezbednosti koje nose tešku hipoteku zločina iz devedesetih godina nego u instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja?
– Razlog za to treba tražiti u činjenici da su nezavisne državne institucije relativno skoro osnovane, te da građani nemaju dovoljno informacija o njihovom radu. Pored toga, ove institucije su u poslednjih nekoliko godina izložene velikom blaćenju od strane nosilaca najviših državnih funkcija i partijskih funkcionera, kao i partijskih tabloida koji su rukovodioce ovih institucija prikazivali kao osobe koje rade u interesu stranih sila i opozicije, a ujedno primaju visoke plate finansirane parama građana.
Izvor: Danas