Izuzetno je zadovoljstvo dobiti priliku da uradim intervju sa Vama. Impozantna
biografija iz koje se vidi da se radi o izuzetnoj ličnosti čiji rad treba da bude
prikazan u punom sjaju široj javnosti u Srbiji je pravi podstrek za upoznavanje sa
Vašim delovanjem.
Zahvaljujući dragoj Mirjani Prljević, ukazana mi je čast da dobijem
mogućnost da od Vas ukradem zrno mudrosti i podelim sa ljudima koje interesuje kako
da od naše Otadžbine naprave bolje mesto za budućnost. Poslovni Roman pod nazivom
Novi Algoritam Srbije a čiji ste autori Vi i Mirjana Prljević pojavio se u pravom
trenutku. Povratak izgubljenoj Matrici Integrisane Mudrosti zakucao je na vrata naše
svakodnevnice da nas i upozori da su naočare kroz koje gledamo svet postale
zamagljene, masne i prljave i kao takve, trenutno neodgovarajuće za naše oči. Iskrivljena
slika realnosti koja je pred nama dugo nas je vodila kroz život kao kroz tunel na čijem
kraju nema ni naznaka za Svetlo. A, da bi mogli da nađemo svetlost treba da promenimo
način. U Romanu piše: Način na koji gledamo problem je naš najveći problem. Na koji
način, prema Vašem mišljenju, mi, u Srbiji, ovde i sada, gledamo na krucijalne probleme
koji se tiču naše budućnosti?
-Pre nego što probam da ukratko odgovrim na ovo veoma važno pitanje za koje se
nadam da će čitaoci naći mnogo šire odgovore i u našoj knjizi, moram da naglasim
da ja već više od dvadeset sedam godina živim u Kanadi, i da sam potpuno svestan da
su samim tim moja razmišljanja na temu “načina na koji ljudi u Srbiji gledaju na
krucijalne probleme koji se tiču njihove budućnosti“ možda nepotpuna jer za sve
ove godine nisam bio lično utopljen u svakodnevnicu Srbije i njenog okruženja.
Takođe bih želeo da podsetim da je pored porodičnog života u zemlji kao što je
Kanada, profesija koju sam izabrao, i koja je prevashodno vezana za proizvodne
delatnosti, neminovno uticala na moje lične percepcije i stvorila naočare kroz
koje trenutno gledam na svet.
Elem, mislim da bi odgovor na vaše pitanje mogao da se podeli na stavove u Srbiji
vezane za krucijalne probleme sa stanovišta pojedinca i sa stanovišta društva u
celini. Na nivou pojedinca čini mi se da veliki broj ljudi u Srbiji za svoje
probleme krivicu i rešenja traže u drugima. Takav odnos pojedinca se onda
prenosi i na prevelika očekivanja od države ili nekavih svemogućih lidera koji
će uz pomoć samo njima znanih načina rešiti naše životne probleme i ostvariti
naša nadanja. Otuda u romanu i rečenica „mnogo je onih koji očekuju malo je onih
koji rade“. Sa druge strane, ako je osnovni cilj društvene zajednice srećan život
njenih članova, i ako je jedan od najbitnijih činilaca za opstanak društvene
zajednice ekonomija koja je po definiciji sprega proizvodnih snaga i proizvodnih
odnosa, onda je izvan pojedinca na nivou društvenih zajednica od porodice do
države, po mom skromnom mišljenju, jedan od glavnih problema to što na problem
unapređenja naših života gledamo samo sa stanovišta uređivanja proizvodnih
odnosa dok se zanemaruje razvoj proizvodnih snaga. Nekako mi se čini da se razvoj
proizvodnih snaga (ljudskih i tehnoloških resursa), a koje su osnov bili kakve
ekonomije, smatra pohlepnom trkom za parama i potrošačkim društvom, a ne
potrebnim uslovom za stvaranje humanijeg društva. Kada se na višedecenijsko
fokusiranje najvećih umova ovih prostora na definisanje idealnih i pravednih
proizvodnih odnosa doda konstantno potenciranje na nerešenim “nacionalnim
pitanjima“ koja su često i olako od rasprava dolazile do krvavih i razarajućih
ratova, onda je i jasno zašto su naše proizvodne snage u tolikom zaostatku za
ekonomski razvijenim, a samim tim i humanijim delom sveta.
”Novi Algoritam Srbije” i Branko Dimitrijević
Kada sam počeo da čitam Roman, na tridetišestoj strani sam se zadržao duže od
pola sata.Posmatrao sam Drvo kulture. Da li mislite da, na mestu starog Drveta,
koje se osušilo i simbolizuje razoren čitav jedan sistem, jedno doba, koje je bilo
oličeno u nekadašnjoj Jugoslaviji, možemo da zasadimo i odnegujemo potpuno novo Drvo.
Zdravo u korenu, sa Principima i Univerzalnim istinama, koje će u stablu i granama
imati Vrednosti i Verovanja koji će dovesti do toga da se mi, kao pojedinci ponašamo
odgovorno i usmerimo naše navike, običaje i živote u smeru građenja budućnosti u kojoj
ćemo biti ponosni na ono što jesmo i na ono što smo uradili?
-Duboko sam uveren da je izlazak iz krize i početak puta ka stalnom prosperitetu
društva, jedino moguć kada takozvana kritična masa iliti većina stanovništva
postane svesna da bez poštovanja univerzalnih i večnih principa kao što su
poštenje, iskrenost, poštovanje svog i tuđih života, stvaranje vrednosti radom i
trošenje samo onog što je zarađeno, principa uzročno posledičnih veza ulaza i
izlaza kao i principa stalnog unapređenja sistema i procesa. Jednom kada
poštovanje ovih principa postane norma i merilo naših života, a ne izuzetak
kome se divimo, tek tada možemo pristupiti i definisanju vrednosti i prioriteta.
Naravno da se onda nameće pitanje kada će se usposatviti ta kritična masa i od
kojih ljudi. Mišljenja sam da je za to potrebno još dosta vremena koje će doneti
neke nove ljude, ljude koji su zapravo oličeni u budućim generacijama. Bojim se da je
za promenu ljudi koji su proživeli dve trećine prosečnog životnog veka na ovim
prostorima suviše kasno. Što reče naš mudri Ivo Andrić: “U deci se obnavlja i
čisti reka čovečanstva“.
Svaki za sebe a Bog za sve, kaže poznata izreka. Reklo bi se da bi svet bio daleko bolje
mesto kada bi svako radio na najbolji mogući način ono što najbolje zna. To bi bilo na
korist svima a u skladu sa univerzalnom istinom na kojoj sve sve zasniva (Bogom).
Verujete li Vi u univerzalnu istinu i da li možemo našim akcijama da utičemo da
ta, nama nevidljiva sila radi u našu korist?
-Da, apsolutno verujem u univerzalnu istinu koja je za mene zapravo Bog. Jedan od
razloga što smo Mirjana i ja napisali našu knjigu je i taj da se pokrene potraga za
tom univerzalnom istinom iliti Bogom ali ne samo kroz religijska tumačenja i
teološku nauku nego i kroz sintezu empirijskih i ezoterijskih činjenica i
pojmova. Pomalo pretenciozno ali potpuno svesno smo u romanu odabrali naziv
Matrica Integrisane Mudrosti kao zamenu za pojam “univerzalne istine“ jer
mislimo da će kroz izučavanje, definisanje i spoznaje te matrice i sve naše akcije
dobiti svoj novi smisao, i da će na kraju opstati samo one akcije koje rade u našu
korist kao pojedinca ali i u korist naših društvenih zajednica i celokupnog
čovečanstva.
Znanje, sistem, varijacija i psihologija predstavljaju nezaobilazne činioce strukture
valjanog saznanja. Čini se da su sve četiri oblasti podjednako važne, ali, da Vas
pitamo , koju biste od njih izdvojili kao objedinjujuću iz koje proističu ostale tri?
-Ova četiri elementa prvi je definisao doktor Deming koji se smatra ocem
preporoda savremenog Japana, a koji je u kasnim godinama svog života ove postulate
utkao u temelje svoje “Profound Knowledge“ teorije. Moram priznati da ste me
prilično zatekli ovim pitanjem jer sam od momenta kada sam ih pročitao na njih
gledao kao celinu. Kao tipičan inženjer moja prva inericja i instikt bi bio da je
odgovor na ovo vaše pitanje Sistem jer je on sveobuhvatan i objedinjujući. Onda kad
sam malo bolje razmislio ni tog sistema ne bi bilo da nema i znanja. Dakle mora da
je Znanje konačan odgovor. Ali ako se i znanje i sistem stalno menjaju nije li
varijacija ta koja je sveobuhvatna? Možda je ipak Varijacija najznačajnija. Kada
sam na kraju razmišljanja pozvao u pomoć svoja dugogodišnja iskustva u radu sa
oragnizacijama svih veličina u kojima rade ljudi i koji nešto stvaraju da bi
ljudima služili, odgovor je bio nedvosmislen. Najvažniji element je ipak
psihologija jer ona najbolje od sva četiri postulata reprezentuje čoveka koji je sa
svim svojim vrlinama i manama ipak taj sveobjedinjujući faktor. Tako vam je moj
konačan odgovor na vaše pitanje ipak Psihologija.
Skup komponenti koje koje zajednički funkcionišu ka ostvarenju cilja predstavlja jedan
sistem. Mi, kao pojedinci, sa našim Drvetom kulture , noseći sobom vrednosti
stečene vaspitanjem činimo minisistem. U sadejstvu sa drugima, usvajajući nova znanja
i deleći stečena činimo deo sistema, koji dalje, gradeći se čini države, zajednice pa i
celo čovečanstvo. Postoje li neki ciljevi koje još niste a želite ostvariti? I, koji
bi, po Vama, trebalo da bude nasušni cilj kojem treba da stremi jedan sistem. Kom
cilju treba da idu Zajednice, poslovne organizacije pa i države ukoliko imaju
potencijal i žele biti uspešnim?
-Ako sam dobro razumeo, vaše prvo pitanje odnosni se na mene lično i moje lične
ciljeve koje bih do kraja svog života želeo da ostvarim, a drugo na to koji su tociljevi društvenih zajednica koje možemo smatrati univerzalnim i trajnim.
Metodologiju kako doći do odgovora na ova pitanja smo Mirjana i ja ponudili u
knjizi kroz DPPV što je zapravo skraćenica za Disk Prinicpa Potreba i
Vrednosti. Ljudski ciljevi proizilaze iz naših motiva, a motivi nastaju iz
ljudskih potreba. Ako se savremena psihologija slaže i prihvata podelu ljudskih
potreba na četiri generalne oblasti: fizičke, emotivno-socijalne, mentalne i
duhovne, onda ću vam i ja ponuditi moj odgovor koristeći metodologiju DPPV-a.
Na mom ličnom nivou u oblasti fizičkih potreba najvažnije je da ostanem zdrav i
dovoljno vitalan da do kraja svog trajanja na ovom svetu obavljam aktivnosti
primerene mojim godinama. U ovoj oblasti su takođe i moji ekonomski ciljevi
vezani za povećanje mojih proizvodnih snaga kroz razvoj ličnih kapaciteta kao što
je cilj da nučim da se koristim još jednim svetskim jezikom ili moj cilj da
pokrenem održivi biznis u Srbiji. U sferi emotivno-socijalnih potreba jedan od
glavnih kratkoročnih ciljeva na koji baš i nemam toliko uticaja pa bi se pre
reklo da je to želja, je to da uskoro postanem deda i tako uživam u emocijama koje ta
važna “funkcija“ donosi. Još kad bi bila unuka … Tu su još i ciljevi vezani za
češći i duži boravak u Srbiji kako bi zajedno sa svojom suprugom bio bliži svojoj
užoj familiji i svom rodu i njihovim životima, a što neminovno uvek sa sobom
donosi nove i pobuđuje stare emocije. U oblasti mentalnih potreba postoji još
mnogo kratkoročnih i dugoročnih ciljeva od onih koje bih knjige voleo da pročitam
do onih vezanih za napredak mojih spoznaja o tome kako se uspešni sistemi i
procesi uspostavljaju u društvenim delatnostima. Na kraju po nabrajanju ali ne i
po važnosti, u oblasti duhovnih potreba za koje smatram da su vezane za ostavljanje
što dubljih tragova koji će trajati i nakon završetka naših ovozemaljskih
života, cilj mi je da pozitvno utičem svojim znanjem i živtnom mudrošću na
buduće generacije koje dolaze ali i na sve one ljude koji su otvoreni ka novim
spoznajama i koji su spremni da se menjaju. Čini mi se da bih na taj način uspeo da
vratim bar jedan deo duga prema svome rodu, duga koji svi nosimo u svojoj duši.
Nadam se da sam kroz metodologiju DPPV-a, uz pomoć koje sam vam odgovorio na
pitanje o mojim ličnim ciljevima, ponudio i način da možda sami odgovorite na
vaše drugo pitanje: Kom cilju trebaju da idu društvene zajednice? Dozvolite mi da
vas podsetim da su i društvene zajednice ljudska tvorevina i da kao takve imaju
svoje potrebe koje su naravno slične i zapravo proističu iz potreba čoveka kao
pojedinca, i da isto kao i pojedinac, i organizacije imaju svoj DPPV. Umesto da
sada u ovom intervjuu opširno obrazlažemo moguće ciljeve različitih nivoa
društvenih zajednica od porodice pa do čovečanstva, svrstanih po svim oblastima
DPPV-a, ja bih vam ponudio odgovor šta je to svrha svake organizacije. Jednom kada
znamo svrhu, definisanje ciljeva postaje stvar metode. Za mene je svrha svake
organizacije samo jedna: Služenje. Služenje ljudskim potrebama ali samo i jedino kroz nepokolebljivo poštovanje univerzalnih principa o kojim smo već govorili.
A kad malo bolje razmislite, nije li onda Služenje i svrha ne samo društvene
zajednice nego i svrha naših pojedinačnih života.
Nikola Tesla je rekao da nema te istine koja se ne može izreći jednostavnim rečima.
Čitajući Vaš Roman, uverio sam se da ste, Vi i Mirjana Prljević, jednostavno, poput
istinskih majstora pisane reči kopmlikovano objasnili jednostavnim rečima. Ne
sumnjam da ćete nam, jednostavnim rečima, za one koji još uvek nisu prošitali Roman,
pojasniti šta je to matrica integrisane mudrosti i da li je Novi Algoritam Srbije
upustvo za kvalitetniju budućnost?
-Mislim da je odgovor na ovo pitanje utkan u svim ostalim pitanjima i odgovorima
pa da se ne ponavljamo.
Šta je ono pto je za vas bilo podstrek i bilo vam vodilja do uspeha koji je
prepoznatljiv u domenu Vašeg delovanja?
-Nekako od mladih, dečačkih dana u meni se rodilo prvo uzbuđenje i ushićenost koja
je kasnije prerasla u ljubav prema sticanju znanja i novih iskustava. Uporedo sa tom
ljubavlju, a možda i zato što sam od svoje sedme do sedamnaeste godine trenirao
plivanje koje je pojedinačni sport, fizički i mentalno veoma zahtevan, i kroz koji
sam spoznao važnost upornosti i pobede nad sopstvenim slabostima, u meni je
usađena svest da se jedino snagom volje da odložite neka trenutna zadovoljstva i
uradite ono što je u tom momentu važno može stići do dugoročnih ciljeva i uspeha.
Kasnije u životu sam kroz knjige koje sa čitao i iskustva kroz koja sam prolazio
našao potvrdu ovih spoznaja. Kada se sa današnjeg iskustvenog i vremenskog
trenutka moga bitisanja osvrnem u nazad i pokušam da dam precizan odgovor na
vaše pitanje šta mi je bilo vodilja do uspeha, onda bi pravi odgovor bio ta želja da
se teži ka najboljem mogućem u svemu što radite, a da je jedina nagrada stalno
unapređenje. Pri tom bih ponovio ulogu DPPV-a jer kada kažem stalno unapređenje
onda mislim na napredak u svih četiri oblasti naših potreba i naše ličnosti.
Rekao bih da je u osnovi svakog uspeha izgrađen sistem navika koje pozitivno utiču na
tok našeg ličnog, poslovnog i duhovnog razvoja.
Da li znate neki primer gde su ljudi uspeli da promene svoje navike, pretvarajući u dobre i tako u korenu promene tok i kvalitet života na bolje?
Navike su jedan od devet pojmova koji čine Matricu Integrisane Mudrosti koju smo
definisali u našem romanu. Ako Matricu Integrisane Mutrosti razumemo kao
kutiju alata koju nosimo sa sobom kroz život da bi u svakom trenutku imali pomoć
pri rešavanju problema i prepreka, onda je nadam se jasno zašto su navike našle
svoje mesto u toj kutiji. Nebrojeno je primera ljudi, slavnih i neslavnih, poznatih
i nepoznatih kroz čitavu istoriju čovečanstva koji su uspeli da sa promenom
navika promene i svoj život. Uprvao zbog toga što su takvi primeri poznati
svima, mi smo se u romanu opredelili da umesto da nabrajamo te primere, pokušamo
da rastumačimo kako navike funkcionišu i kako nastaju. Jednom kada to razumemo,
onda ćemo i znati kako da od navika napravimo verne i dobre sluge umesto da nam
one budu nakaradni gospodarii. Otuda u romanu i algoritmi Upornosti i Procesa
Navika.
Ukoliko bismo napravili Listu Akcija neophodnih za uspešno upravljanje, koje tri
dugoročne, to jeste strateške akcije su neophodne da bi nam budućnost koju opisujete u
Romanu možda i ranije zakucala na vrata?
1. Definisanje nove ideologije i masovno obrazovanje
2. Rad na podizanju proizvodnih snaga
3. Periodična analiza u svrhu stalnog unapređenja
Razgovarao: Bojan Milić