POSLEDNJI ČIN BOJA NA KOSOVU: Statisti Tači i Brnabić, glavne uloge Đilas i Vučić

Ilustracija: Balkanska, Foto: Blackbirds, agencije

POSLEDNJI ČIN BOJA NA KOSOVU: Statisti Tači i Brnabić, glavne uloge Đilas i Vučić

POSLEDNJI ČIN BOJA NA KOSOVU: Statisti Tači i Brnabić, glavne uloge Đilas i Vučić

Kosovski predsednik Hašim Tači izjavio je sinoć da je dobio podršku francuskog predsednika Emanuela Makrona za što skorije postizanje pravno obavezujućeg sporazuma Kosova i Srbije, uz mogućnost korekcije granica koja bi podrazumevala pripajanje Preševske doline Kosovu.

“Predsednik Makron snažno podržava dijalog Kosova i Srbije i mogućnost da sporazum bude postignut što je pre moguće, idealno za kratko vreme i sa realnom mogućnošću za korekciju granica. To podrazumeva uključivanje Preševa, Medveđe i Bujanovca u granice Kosova”, rekao je Tači za TVSH, a prenosi Kossev.

Tači je naveo da bi takav scenario “otvorio sigurnu evroatlantsku perspektivu za Kosovo”, da ne bi “uzimao u obzir ograničenja na osnovu etničke pripadnosti”, već održavao “multietničnost na Kosovu i perspektive izgradnje građanske demokratije u zemlji”.

Dodao je da ga je Makron savetovao i predložio mu da što pre zaključi sporazum Kosova i Srbije, piše Beta.

Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je predstavnicima privremenih institucija u Prištini da prestanu da pričaju o Preševu, Bujanovcu i Medveđi i da se okanu centralne Srbije, ali i istakla da treba da se razgovara o tome da li možemo da dođemo do kompromisa koji bi obezbedio dugoročnu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine. prenosi RTS.

“Molim da prekinu da pričaju o Preševu, Bujanovcu i Medveđi zato što to nikave veze sa životom nema i molim da se ne ide dalje na teritoriju centralne Srbije”, rekla je Brnabićeva.

“Molim vas da se okanete centralne Srbije i da razgovaramo o tome da li možemo da imamo kompromis koji može da obezbedi dugoročnu harmonizaciju odnosa Beograda i Prištine.

Podvukla je da su vrhovne vrednosti Srbije sloboda i mir i da ćemo se mi truditi da zadržimo mir šta god se dešavalo, ali da ne treba dalje da se priča o teritorijama centralne Srbije.

POSLEDNJI ČIN BOJA NA KOSOVU: Statisti Tači i Brnabić, glavne uloge Đilas i Vučić
Ilustracija: Balkanska, Foto: Blackbirds, agencije

Time je premijerka Brnabić muški odgovorila na Tačijeve planove za pripajanje “Preševske doline” i ponavljanjem onoga što neprestano govori i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da ćemo se truditi da zadržimo mir ma šta god se dešavalo”, sigurno naterala strah u kosti Hašimu Tačiju.

Prethodno se Tači tresao od straha vozeći se čamcem po jezeru Gaizvode zaplašen podizanjem borbene gotovosti vojske, na čijem je čelu vrhovni komandant Aleksandar Vučić.

I ovo bi sve bilo smešno i duhovito da se ne radi o perfidnoj igri Tačija i Aleksandra Vučića, koji ovakvim dogovorenim pretnjama, spinovima i raznoraznim Gazivodama i borbenim gotovostima plaše građane Srbije.

U narednom periodu takve dogovorene igrarije Tačija i Vučića će sigurno biti i sve češće i sve opasnije. Trajaće sve dok se većini u Srbiji ne smuči priča o Kosovu i Metohiji i dok većina, zaplašena mogućim ratnim sukobom ne preumi, i prihvati  plan Tači – Vučić o kosovskoj stolici u Ujedinjenim nacijama, kao spasonosnom rešenju mudrog Aleksandra.

A onda po već napravljenom planu sledi referendum ili novi parlamentarni izbori u slučaju da postoji gram neizvesnosti da referendum ne prođe.

Kako sada stoje stvari izvesniji su parlamentarni republički izbori, na kojima će, kako je planirano, SNS na čelu sa Vučićem i uigranom kriminalno-siledžijskom mašinerijom odneti ubedljivu pobedu. Ta pobeda će doneti dvotrećinsku većinu u parlamentu, pa će onda promenom srpskog Ustava Aleksandar Vučić odraditi posao zbog koga je doveden i nastaviti još lagodnije svoj performans lečenja mladalačkih kompleksa pustošenjem i prodajom Srbije.

Iz pouzdanih informacja mogući referendum, a najverovatnije parlamentarni izbori se očekuju za kraj decembra ili početak januara.

Rusija, od koje je Vučić tražio podršku u trenutku kad je osetio strah za svoju bezbednost zbog neispunjenog obećanja Zapadu, neće se mnogo mešati u događaje koji prethode. Putin lično u Vučića nema poverenje, međutim situacija oko Kosova mu dobro dođe da Rusija malo pokaže zube, taman onoliko koliko je potrebno da je Zapad ostavi na miru zbog prisjedinjenja Krima i aktivnosti u Ukrajini koje bi potom usledile.

Opozicija u Srbiji danonoćno uspešno pokazuje svoju impotenciju.

Isticanjem u prvi plan ljudi koji su u Srbiji što svojom zaslugom, što zaslugom Vučićevih tabloida, na neopisivom lošem glasu, jasno stavlja do znanja da opoziciju smena Vučića i odbrana Kosova i Metohije, samo deklerativno zanima. Da imalo ima ozbiljne namere, opozicija bi umesto tviteraških parola pronašla one još neukaljane ili one koji imaju hrabrost da umesto skupljanja lajkova po Tviteru pokrene još uvek svesne, gladne, opljačkane, ucenjene i očajne građane Srbije.

A takvih je mnogo, čak previše i sasvim dovoljno da se skloni Vučićev režim.

Zoran Đinđić je znao da ga Srbi ne vole, pa je isturio Koštunicu i pobedio. I to je jedina lekcija koju opozicija u Srbiji ne želi da nauči i primeni, zato što je svako od njih ubeđen da je rođeni vođa i spasilac, a u stvarnosti su samo vođe svojih plaćenih botova, koji kao i oni naprednjački, odmah zareže na svako mišljenje koje sujetnom lideru ne odgovara.

A ima li sad Koštunice u Srbiji?

Pa nema i kasno je da se napravi, međutim, tu je Miloš Jovanović predsednik DSS. Obrazovan, patriotski nastrojen i još uvek neukaljan. A tu je i Velimir Ilić. O njemu možete misliti šta hoćete, ali niko mu ne može osporiti hrabrost, srčanost i sposobnost. I ne zaboravite, ma šta ko pričao, za 5. oktobar je on sa svojim Čačanima i Zapadnom Srbijom najzaslužniji.

I to dobro znaju svi lideri bivšeg DOS-a, zato su se intenzivno trudili da putem svojih medija Ilića ocrne, okaljaju i naprave lošu sliku o njemu, sebe istaknu u prvi plan a “seljaka iz Čačka” sklone i po mugućstvu ismeju.

I eto, uz finansijsku podršku Dragana Đilasa, logistiku ostalih članica Saveza za Srbiju, stavljanjem u prvi plan Miloša Jovanovića, te mudrost, iskustvo i srčanost Velimira Ilića, pobeda nad Vučićem i njegovom familijom je zagarantovana.

Međutim od te priče nema ništa, sujeta je neizlečiva bolest, a želja za dopadanjem drugosrbijancima je mnogo veća, od želje za dobijanjem glasača u Babušnici, Čačku ili Bačkom Gradištu.

Dragan Đilas kao praktičan čovek je svestan toga, i po nekim informacijama, jako je nezadovoljan ostalim članovima Saveza za Srbiju, koji su tu najviše zbog njegovih para. Istovremeno je svestan da na eventualnim izborima u ovakvom Savezu sa ovakvim kilavim aktivnostima neće dobiti ni 10 posto glasova.

Savet da je pametno napraviti saradnju sa Milošem Jovanovićem i Velimirom Ilićem Đilas je dobio od intelektualaca čije mišljenje jako ceni i od pouzdanih agencija za istraživanje javnog mnjenja .

Uz Jovanovića, a naročito Ilića je veliki deo vladika Srpske pravoslavne crkve, veliki broj akademika, bivših uticajnih oficira Vojske Srbije i policije i na njihov poziv najveći deo patriotski nastrojenih građana, te veliki broj i radikala i čak razočaranih naprednjaka bi podržao tu saradnju i ako ne pobeda, a ono po nekim istraživanjima oko 35 posto glasova bi bilo osvojeno na izborima koji slede uskoro.

Sad je sve na Đilasu. Hoće li imati hrabrosti da napravi taj korak i da se sa Jovanovićem i Ilićem upusti u otvorenu i pravu borbu protiv Vučića, ili će se zadovoljiti sa 10 posto i sebi osigurati lagodnu ulogu bogatog salonskog opozicionara ostaje da se vidi.

Advertisements

Januar je blizu, Putin dolazi da čestita pobedu.

Balkanska

Advertisements