Mu­ška­r­ci sta­ri­ji od 40 go­di­na, ko­ji ne­ma­ju re­dov­ne se­k­sual­ne od­no­se, izlo­že­ni su ve­ćem ri­zi­ku od ere­k­ti­l­ne di­s­fu­n­k­ci­je i ka­r­ci­no­ma pros­ta­te, po­ka­za­la su istra­ži­va­nja!

Stu­di­je su po­ka­za­le da če­šće eja­ku­la­ci­je sma­nju­ju ri­zik od ove bo­le­sti i ču­va­ju zdra­vlje pros­ta­te. Ka­ko pre­no­se inos­tra­ni me­di­ji, zdrav se­k­sual­ni ži­vot ču­va mu­ško zdra­vlje u ce­los­ti. Istra­ži­va­nja su još po­ka­za­la da oso­be ko­je ima­ju re­dov­ne od­no­se ima­ju i ni­ži kr­v­ni pri­ti­sak, zdra­vi­je sr­ce i kr­v­ne su­do­ve. Stru­č­nja­ci za ovu obla­st sma­tra­ju i da se sma­nju­je ri­zik od sr­ča­nog uda­ra za čak 50 od­sto, a isto va­ži i za mo­žda­ni udar.

Re­dov­ni se­k­sual­ni od­no­si, po­red to­ga što sma­nju­ju stres, ima­ju po­zi­ti­van efe­kat i na ne­sa­ni­cu.

Ina­če, ere­k­ti­l­na di­s­fu­n­k­ci­ja pred­sta­vlja tra­j­nu ili po­vre­me­nu nes­po­sob­nost da se pos­ti­g­ne i odr­ži ere­k­ci­ja ade­kvat­na za omo­gu­ća­va­nje se­k­sual­ne ak­ti­v­nos­ti. Reč je o po­re­me­ća­ju ko­ji se u ve­li­koj me­ri odra­ža­va na sve sfe­re ži­vo­ta mu­ška­r­ca. Pri­su­tan je i kod mu­ška­ra­ca mla­đih od 40 go­di­na, ali u ma­njoj me­ri.

Prof. dr Ale­k­san­dar Mi­lo­še­vić, spe­ci­ja­li­sta uro­log-se­k­so­log, obja­šnja­va za Ku­rir da je re­dov­nost se­k­sual­nih od­no­sa in­di­vi­dual­na, kao i da je u tim go­di­na­ma za ne­kog re­dov­no i je­da­n­put-dva­put ne­de­lj­no, za ne­kog jed­nom me­se­č­no, a za ne­kog go­di­šnje.

– To ne­ma di­re­k­t­ne ve­ze s po­ja­vom ka­r­ci­no­ma pros­ta­te. Kad bi se zna­lo zbog če­ga uo­p­šte na­sta­je ka­r­ci­nom pros­ta­te, on­da bi se si­gu­r­no na­šao i lek. Či­nje­ni­ca je da sa­mo odr­ža­va­nje ko­n­di­ci­je, odr­ža­va­nja vi­šeg ni­voa te­stos­te­ro­na kod mu­ška­ra­ca sa­mom ak­ti­v­no­šću, i fi­zi­č­kom i se­k­sual­nom, i sma­nje­nom go­ja­zno­šću, odr­ža­va­njem zdra­vog te­la i du­ha, do­pri­no­se da se­k­sual­nost bu­de bo­lja – obja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

On isti­če da mu­ška­r­ci ko­ji ima­ju 60-70 go­di­na ne tre­ba da mi­sle da su nji­hov se­k­sual­ni ži­vot i ko­mu­ni­ka­ci­ja pre­sta­li.

– Sa­ve­tu­jem i mla­dim lju­di­ma da ra­spo­re­de svoj se­k­sual­ni ži­vot, da se ne istro­še sa pet od­no­sa dne­v­no, već da se pri­la­go­de. Sa­ma se­k­sual­nost se me­nja s go­di­na­ma, na­rav­no da je s go­di­na­ma dru­ga­či­ja i da se­k­sual­nost pro­la­zi svo­je fa­ze. Se­k­sual­nost tre­ba odr­ža­va­ti i ne­go­va­ti. Sa­ma či­nje­ni­ca da se­k­sual­nost sa­ma po se­bi po­di­že bla­gi ni­vo te­stos­te­ro­na au­to­mat­ski se sma­nju­je pro­ces ate­ro­skle­ro­ze (su­ža­va­nje kr­v­nih su­do­va) – na­vo­di dr Mi­lo­še­vić.

On na­gla­ša­va da ja­ka se­k­sual­nost pot­po­mo­g­nu­ta le­ko­vi­ma za le­če­nje im­po­te­n­ci­je mo­že kod sta­ri­jih mu­ška­ra­ca, ko­ji već pri­ma­ju te­ra­pi­ju za sr­ča­na obo­lje­nja, da iza­zo­ve in­fa­r­kt i sr­ča­ni ko­la­ps.

Koliko je štetno ako žena nema redovan seks?

Ranije se verovalo da žene koje nemaju aktivan seksualni život pate od histerije. Ova teorija je kasnije odbačena, ali se mnogo govori o tome kako redovan seksualni život doprinosi dobrom fizičkom i mentalnom zdravlju žena.

Reč histerija potiče od grčke reči “hystera”, što znači materica. Histerija je vrsta neuroze kod koje su dominantni raznovrsni telesni, senzorni, motorički i mentalni poremećaji sa psihogenim poreklom, kao što su napad smeha i plača, ekstremna razdražljivost, anksioznost, ubrzan rad srca, mučnina, bolovi u različitim delovima tela.

Poremećaji histerične prirode su prvi put primećeni kod mlađih žena u antičkoj Grčkoj. Dugo se verovalo da od histerije pate samo žene, mada ta bolest može da se javi kod oba pola. Za lečenje histerije mnogi lekari su koristili masažu karlice i genitalija. Cilj je bio bolesnog pacijenta dovesti do “histeričnog paroksizma” ili orgazma koji usporava disanje i izaziva osip na koži, vlaženje vagine i trbušne kontrakcije. Ova praksa je korišćena u Viktorijansko vreme, a početkom 19. veka se raširila na delove u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.

Pored tretmana masaže, histerija se lečila vibratorom, koji se pojavio krajem 19. veka. Američki pisac Rejčel Meiner u svojoj knjizi “Tehnologija ograzma” opisuje kako “elektromehanički medicinski instrument“ pomaže histeričnim ženama. Takođe, tvrdi da je ovaj metod efikasniji od masaže. Moderni pogled na ovaj problem kaže da se histerija može razlikovati po karakteru i histeričnim napadima.

Ali, da li žene koje se uzdržavaju od seksa imaju veće šanse da pate od ovih bolesti i poremećaja, od onih koje imaju redovan seksualni život?

Naime, apstinencija ili nepravilan seksualni život može da bude svesno ili nesvesno izabran, prisiljen ili dobrovoljan i da zavisi od zdravlja tela, psihe i duše žene. Neredovan seksualni život i apstinencija koja je dobrovoljno izabrana ili se nameće iz raznih društvenih i moralnih principa je štetna.

Takva apstinencija šteti fizičkom i mentalnom zdravlju, a onda trpi i telo. U modernom dobu ne postoje statistički podaci koji pokazuju da apstinencija može biti povezana sa razvojem psihijatrijskih poremećaja. Međutim, u odsustvu partnera ženama sa normalnim seksualnim apetitom stručnjaci preporučuju masturbaciju.

Izvor: Balkanska/Republika/021.rs