Sve više mladih se doseljava u Srbiju

Stu­di­ja Beč­kog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne eko­nom­ske stu­di­je ka­že da je u pe­ri­o­du od 2015. do 2019. go­di­ne Sr­bi­ja za­be­le­ži­la „pri­liv mo­zgo­va”, zna­či li to da se mla­di vra­ća­ju ku­ći

Iako mno­go­broj­na is­tra­ži­va­nja i pro­ce­ne me­đu­na­rod­nih i do­ma­ćih na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja go­vo­re da se iz na­še ze­mlje sva­ke go­di­ne ise­li iz­me­đu 20.000 i 30.000 oso­ba, no­va stu­di­ja Beč­kog in­sti­tu­ta za me­đu­na­rod­ne eko­nom­ske stu­di­je ka­že da je u pe­ri­o­du od 2015. do 2019. go­di­ne Sr­bi­ja za­be­le­ži­la ne­to „pri­liv mo­zgo­va”, što bi zna­či­lo da se vi­še mla­dih vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih oso­ba do­se­li­lo ne­go od­se­lio iz na­še ze­mlje.

Re­zul­ta­ti ove stu­di­je go­vo­re da se u tom pe­ri­o­du u Sr­bi­ju do­se­li­lo oko 90.000 mla­dih, a to su pre sve­ga aka­dem­ci ko­ji se vra­ća­ju u ze­mlju po za­vr­šet­ku stu­di­ja u ne­koj od evrop­skih ze­ma­lja, ali i mla­di iz ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je ko­ji u na­šu ze­mlju do­la­ze na stu­di­je, kao i vi­so­ko­o­bra­zo­va­ni mla­di stran­ci ko­ji ov­de do­la­ze da ra­de.

Ka­ko is­ti­če autor­ka ove stu­di­je San­dra Lajt­ner, re­gi­on šest ze­ma­lja za­pad­nog Bal­ka­na ka­rak­te­ri­še ve­li­ka emi­gra­ci­ja, s ob­zi­rom na to da je sto­pa ne­za­po­sle­no­sti mla­dih me­đu naj­vi­ši­ma u sve­tu. Me­đu­tim, ono što je ka­rak­te­ri­stič­no za Sr­bi­ju, Cr­nu Go­ru i Ma­ke­do­ni­ju je­ste či­nje­ni­ca da je ve­ći pri­liv vi­so­ko­o­bra­zo­va­nih od nji­ho­vog „od­li­va” i to na­ro­či­to u dva­de­se­tim go­di­na­ma. U Sr­bi­ju se po za­vr­šet­ku stu­di­ja u ino­stran­stvu vra­ća je­dan broj aka­de­ma­ca, a ovu tvrd­nju po­dr­ža­va i či­nje­ni­ca da naj­vi­še emi­gri­ra­ju lju­di sa sred­njim obra­zo­va­njem, gim­na­zi­jom ili sred­njom struč­nom ško­lom – sva­ke go­di­ne oko 2.000 mla­dih do­bi­je vi­ze za stu­di­ra­nje u ne­koj od 28 ze­ma­lja Evrop­ske uni­je.

Dru­gi raz­log ko­ji uti­če na „pri­liv” mo­zgo­va u Sr­bi­ju je­ste či­nje­ni­ca da zbog re­la­tiv­no ni­skih ce­na stu­di­ja ve­li­ki broj aka­de­ma­ca iz ze­ma­lja biv­še Ju­go­sla­vi­je do­la­zi na fa­kul­te­te u na­šu ze­mlju – sta­ti­stič­ki po­da­ci go­vo­re da se u 2018. go­di­ni čak 11.500 stu­de­na­ta iz BiH, Cr­ne Go­re, Hr­vat­ske, Slo­ve­ni­je, Ma­ke­do­ni­je, Ru­si­je i Li­bi­je ško­lo­va­lo u Sr­bi­ji. I ko­nač­no, tre­ći uzrok je či­nje­ni­ca da Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra sve vi­še pri­vla­če vi­so­ko­o­bra­zo­va­ne stran­ce.

U pri­log ovoj te­zi in­di­rekt­no go­vo­ri i po­da­tak da se Be­o­grad na­la­zi na vr­hu li­ste naj­o­mi­lje­ni­jih evrop­skih gra­do­va za ži­vot i rad di­gi­tal­nih no­ma­da – pro­fe­si­o­na­la­ca u obla­sti di­gi­tal­nih teh­no­lo­gi­ja, ko­ji ne mo­ra­ju fi­zič­ki da bu­du pri­sut­ni na jed­noj lo­ka­ci­ji da bi oba­vlja­li po­sao, već mo­gu da bi­ra­ju gde že­le da ži­ve i ra­de. Glav­ni grad Sr­bi­je se na saj­tu „www.nomad.list”, jednoj od najpoznatijih internet lokacija za ocenjivanje destinacija za digitalne nomade, našao na sedmom mestu u Evropi – posle Lisabona, Berlina, Budimpešte, Kijeva, Praga i Sofije. Istraživanje koje su sproveli inicijativa „Digitalna Srbija” i Laboratorija za ubrzani razvoj UNDP-a takođe govori da se naš glavni grad nalazi na vrhu liste evropskih gradova u kojima se digitalni radnici najduže zadržavaju.

Iako studija bečkog instituta baca novo svetlo na kompleksni problem emigracije, činjenica je da nijedna domaća i međunarodna institucija nema precizan odgovor na pitanje koliko se osoba iseljava iz Srbije. Procene izvedene iz nacionalne Strategije za ekonomske migracije govore da se u periodu od 2007. do 2016. godine oko pola miliona ljudi iselilo iz Srbije – godišnje emigrira između 30.000 i 60.000 osoba, najčešće kvalifikovanih i visokoobrazovanih.

I po indeksu konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma Srbija je uvek plasirana među prve dve ili tri zemlje na svetu po „odlivu mozgova”, a Evropski zavod za statistiku (Evrostat) 15. marta izneo je podatak da je u 2019. godini oko 74.000 građana zapadnog Balkana dobilo državljanstvo EU – među novim Evropljanima su 41.703 osobe iz Albanije, 10.297 osoba iz Srbije, 8.047 ljudi s Kosova, 7.147 osoba iz Makedonije i 6.977 osoba iz Bosne i Hercegovine. Građani Balkana najčešće su tražili nemačko i italijansko državljanstvo, kao i pasoš Francuske, Španije i Švedske.

Kako u razgovoru za naš list ističe mr Gordana Bjelobrk, načelnica odeljenja za demografiju Republičkog zavoda za statistiku, ne postoje egzaktni podaci o broju naših sugrađana koji su se privremeno ili trajno iselili iz zemlje.

– Mi znamo da emigracija jeste veoma izražena, ali nemamo precizne podatke o broju odseljenih sugrađana – u narednom periodu ćemo se intenzivnije baviti ekonomskim migracijama, a odgovor na pitanje koliko ljudi živi u dijaspori daće nam i predstojeći popis stanovništva. Ono što znamo jeste da medicinski, farmaceutski i stomatološki fakulteti u Srbiji privlače veliki broj studenata iz regiona jer su cene studija niže, ali ne znamo šta se s ovim akademcima dešava kada završe studije. Pandemija korone svakako je uticala na povratak velikog broja građana Srbije iz inostranstva, a procene govore da se oko 400.000 njih tokom prošle godine vratilo iz Evrope u maticu – podseća naša sagovornica.

Doktor Vladimir Nikitović, viši naučni savetnik iz Centra za demografska istraživanja, kaže da procene govore da svake godine iz zemlje odlazi između 20.000 i 30.000 ljudi i dodaje da će se taj trend nastaviti i posle ulaska Srbije u zajednicu evropskih naroda. On dodaje da je praktično nemoguće doći do egzaktnog broja naših emigranata jer jedan broj njih radi „na crno” u nekoj evropskoj zemlji, vraća se na jedan dan u Srbiju kada isteknu tri meseca turističke vize, da bi se potom ponovo vratio na „posao” u tuđinu.

Projekcije demografa govore da ćemo se najviše iseljavati u narednih 10–15 godina, ali je potpuno nepredvidivo koliki broj ljudi će sreću potražiti pod tuđim suncem – od kada je postala članica EU, Hrvatska svake godine gubi čak dva odsto svog stanovništva. Ni za jednu od zemalja istočnog bloka nije predviđeno smanjenje migracije do perioda 2030–2035. godine.

Izvor: Politika