Piše: Mirjana Prljević
U svetu Strateškog Planiranja postoji jedan Faktor koji je meni od mladih dana izuzetno zanimljiv. Kako iz
razloga što sam kasnije u svom radu kroz njega mogla pojasniti mnogo toga što drugim pojmovima u
strateškom izražavanju i pojašnjavanju nisam mogla, što zbog njegove jedinstvene matematičke izvornosti. Od
tada do danas, duboko sam posvećena ovom Faktoru koji mnogo toga može da promeni i to baš onda kada se
najmanje nadate. A iskreno govoreći, ovo vreme koje živimo mi baš liči na to. Vreme odluke kada jedan mali
ali značajan faktor može promeniti tok dešavanja, iliti nečije planove i namere.
Elem, REZIDUALNI FAKTOR (engl. residual – preostali) je stavka u proizvodnoj funkciji koja, objašnjavajući
stopu privrednog rasta, obuhvata sve faktore osim osnovnih proizvodnih činilaca rada i kapitala. Na taj način
rezidualni faktor pokazuje koliki je doprinos ukupne faktorske produktivnosti – kvalitativnih činilaca – stopi
privrednog rasta. Brojna empirijska istraživanja proizvodnih funkcija za veliki broj zemalja pokazala su da se
stopa rasta društvenog proizvoda u samo malom procentu može objasniti kvantitativnim povećanjem dva
osnovna faktora – rada i kapitala, a da se obično polovina i više rasta duguje rezidualnom faktoru.
Ponekad umesto reziduala, koristi se i termin tehnološki progres mada to predstavlja sužavanje kvalitativnih
izvora rasta koji, pored ostalog, obuhvataju: efekte ekonomije obima, poboljšanja u obimu i kvalifikacionoj
strukturi zaposlenih, efekte realokacije rada iz manje u više produktivne sektore, poboljšanja u organizaciji
rada, efekte novih oblika stimulisanja zaposlenih, nove metode upravljanja i donošenja odluka, dobro
funkcionisanje informacionog sistema, brzu primenu dostignuća nove tehnološke revolucije, efekte široko
zasnovanog naučnoistraživačkog rada itd.
Reč je o jednom zbirnom faktoru koji sadrži veoma različite ekonomske i neekonomske efekte na stopu
privrednog rasta, što zahteva raščlanjavanje ove veličine.
S druge strane, ja sam ovaj značajni Faktor otkrila kroz učenje o integralima i svako ko želi da spozna moć
jednog ovako malog, ali značajnog faktora, treba svakako ponovo da se vrati matimatici. To je za mene jedan
od krucijalnih elemenata mistične matematike.
Tako, na kraju, dolazimo i do percepcije iliti opažanja po tzv. DžoHarijevom prozoru u Teorijama o ponašanju
u organizaciji. DžoHarijev prozor su razvili Džozef Luft i Hari Ingram, i on govori da postoje četiri sledeće
oblasti: Otvorena oblast poznata je svima, Slepa oblast poznata drugima ali ne i pojedincu, Skrivena oblast je
poznata pojedincu ali ne i drugima, i Nepoznata oblast je nepoznata i za jedne i za druge. Autori naglašavaju da
je kroz komunikaciju moguće proširiti poznatu oblast na slepu i skrivenu, pa čak i dobiti neke informacije o
nepoznatoj oblasti.
Sve u svemu, vi budite dovoljno mudri da prepoznate sopstveni Faktor Rezidual koji će vas u pravom trenutku i
na pravom mestu postaviti baš tamo gde treba da budete jer kako rekoše dva francuza: Napoleon – Matematika
je oružje rata, i Žak Segela: Komunikacija je oružje mira. Vi birate.
www.teslasquare.com
youtube kanal TESLA SQUARE